Arhive autora: Nevena Ilic

Sentimentalni momenat…:)

Nije članak već ulepšavanje bloga…:)

Moja omiljena pesma ‘Your song ‘ od Eltona Dzona…postala omiljena u trenutku kad sam čula Juena Mekgregora kako je peva u Moulin Rouge.  Yup, imala sam sam 14 leta (čini mi se) kad sam gledala film i od kad čuh pesmu postadoh openly romantic!Poison koji sam popila pročitavši prethodno Wuthering Heights je tada baš počeo da deluje…

Elem, Juenova verzija mi je omiljena ali ovih dana slušam i noviju divnu brit verziju

Mala najava…sledeći članak biće posvećen fascinaciji Piterom O’ Tulom…:))) Na mojoj listi voljenih glumaca popeo se na počasno drugo mesto..odmah ispod Montgomerija:)

I have no intention of muttering my last words on the stage. Room service and couple of depraved young women will do me quite nicely for an exit.:))

Me would like to hang out with Peter..young..old..whatever:)

 

Savršeni filmovi za praznike part II

Divni ljudi koji zalutate u moj mali kutak : SREĆNA NOVA GODINA :)))) od srca :))

Krajnje je vreme za nastavak praznične liste

1. The Apartment (1960) je još jedan klasik Bilija Vajldera (Some Like It Hot, Sunset Boulevard ) sa sjajnim Džekom Lemonom i Širli Meklejn u glavnim ulogama. The Apartment je satirična komedija o naizgled sasvim prosečnom, usamljenom tipu C.C. Baksteru  koji teži ka tome da dobije unapredjenje u kompaniji tako što pušta svoje nadredjene da koriste njegov stan za ‘sastanke’. Medjutim, kada se ispostavi da je jedna od devojaka zaposlenih u kompaniji ,u koju je Bakster potajno zaljubljen, u stvari ljubavnica njegovog šefa, Bakster shvata da je vreme za promenu došlo. Sve to..uoči Božića:) Razlozi  zašto obožavam ovaj film:

Scenario Bili Vajldera..nikad ne omane:) Inače je napisao scenario za nekoliko filmova koji se danas smatraju najboljim komedijama (Some Like It Hot, Ninotchka, The Apartment, The Seven Year Itch, Ball of fire). Bili Vajlderu će biti posvećen neki od narednih postova.

Gluma Džeka Lemona. Iako mi je omiljeni glumac Montgomeri Klift, moram priznati da kada bih govorila o savršenom glumcu to bi bio Džek Lemon. Lemon je bio podjednako sjajan i u komedijama i u heavy dramama. Takodje je bio i omiljeni glumac Bili Vajldera, a The Apartment je drugi film koji su zajedno snimili (snimljen je neposredno posle Some Like It Hot). I Džek će dobiti post.

Džek Lemon & Širli Meklejn = magic on screen. Mislim da su mi draži i od Doris Dej i Roka Hadsona. Drugi film koji su snimili zajedno je preslatka komedija koju je takodje režirao Vajlder Irma la douce.

C.C. Baxter: You hear what I said, Miss Kubelik? I absolutely adore you. Fran Kubelik: Shut up and deal...

2. Sabrina (1954) je takodje klasik Bili Vajldera. U pitanju je neobična ljubavna priča izmedju šoferove kćerke Sabrine, romantične u stilu mladog Vertera ( Odri Hepbern) i starijeg, sasvim neromantičnog bogatog neženje koga igra Hemfri Bogart. Bogartova uloga prvobitno je bila pisana za Keri Granta, ali je on ipak odustao od uloge. Njah..i ja mislim da bi Keri bio bolji izbor, ali i dalje volim Bogija, mada je imao i bolje uloge :)

1995. godine radjen je rimejk Sabrine sa Džulijom Ormond i Harisonom Fordom, ali je ostao u senci originalnog filma.

Odri peva La vie en rose :)

3. Waterloo Bridge (1940) je drugi film koji je Vivijen Li snimila u Holivudu, neposredno posle Gone With The Wind. Ovaj film je možda pomalo tužan za praznike, ali za one koji vole da budu pomalo melanholični…:) Vivijen igra mladu balerinu zaljubljenu u britanskog oficira (njega igra Robert Tejlor, mada je trebalo da igra dragi Lorens Olivije) koji odlazi u rat. Greškom, balerina dobija vest da je njen dragi poginuo i u teško ratno vreme, verujući da je sama i da nema druge opcije, počinje da se prostituiše. Medjutim..oficir se vraća…

Auld Lang Syne

4. Forrest Gump (1994) je malo remek delo Roberta Zemekisa sa očaravajućim Tomom Henksom u ulozi ne tako inteligentnog Foresta Gampa koji prolazi kroz sito i rešeto u životu i ipak zna jednu stvar koju mu je mama rekla :

Life is like a box of chocolates. You never know what you’re gonna get.

Film je dobio Oskara za najbolji film 1994. godine

5. Love actually (2003) je britanski mali dragulj, koji je već postao obavezni deo prazničnog programa. Da li zbog savršene glumačke postave, suptilne režije Ričarda Kertisa ( Four weddings and a funeral, savršeni sitkom Blackadder) i interesantnih, ne baš potpuno predvidljivih pričica, Love actually je jedan od najboljih feel good filmova koji su snimljeni u skorije vreme.

6. Song of the south (1946).. morate imati na umu da ovaj blog u osnovi piše jedno dete :) Ovo je Diznijev igrani film o letu koje jedan dečak (Bobi Driskol, dete-glumac tužne sudbine, koji je pozajmljivao glas Diznijevom Petru Panu) provodi na southern countryside. Životnim mudrostima uči ga stari sluga Ujka Remus, kroz priče o malom zecu, liscu i medvedu.

Everybody has a laughing place…

7. Idemo dalje (1982) je prvi domaći film koji pominjem..a zaista volim domaće filmove, barem one stare Markovićeve, Šijanove i Paskaljevićeve :)

Idemo dalje je režirao Zdravko Šotra, a glavnu ulogu tumači Dragan Nikolić. To je divna priča o odrastanju i o tome kako odrasti a ostati dete tj zadržati u sebi lepotu koja će spasiti svet.


The curious case of Paul Newman (1925-2008)

I was always a character actor. I just looked like Little Red Riding Hood. Pol Njumen

Paul Newman...the sweet bird of youth..:)

Ne znam kako da započnem ovaj članak, pa reko’ da ga započnem kao bajku pa dokle stignem…

Bio jednom jedan lepi Jevrejin madjarsko- poljsko -slovačkog porekla čija se porodica kao i mnoge porodice početkom 20og veka obrela u Americi, u Ohaju. Ime lepog Jevrejina bilo je Pol Leonard Njumen (on je jedan od retkih kojima Holivid nije promenio ime). Pol se može se reći, od samog starta svog ‘Ohajo života’ izdvajao od ostale dece, što lepotom, što pameću. Kao i sva lepa deca, bio je hrabren od strane majke da se okuša u pozorištu (to su one školske produkcije za koje mi nešto ne marimo da uključimo decu nego sve nešto smuti pa prospi). Tako je njegova prva uloga kad beše mali bila uloga dvorske lude u Robin Hudu. Medjutim, kako je mali Pol rastao interes za glumu nije više pokazivao. Njegova najveća želja bila je da pilotira, ali se ispostavilo da je daltonista..eh..destiny has funny ways…

Elem, Pol je odvojskovao svoje za vreme rata, a kasnije je završio studije drame na Jejlu i počeo da pohadja časove glume kod Li Strazberga u Njujorku. Usledio je i uspeh na Brodveju..a u  medjuvremenu je uspeo da se i oženi sa manje poznatom glumicom Dzeki Vit.

Pol Njumen sa drugom zenom, glumicom Dzoan Vudvard. Jedan, ako ne i jedini uspesan brak u Holivudu koji je trajao od 1958, sve do njegove smrti 2008. Pol je jednom rekao:Why fool around with hamburger when you have steak at home? :)))

Pol & Dzoan :)

I kako to ide kod lepih ljudi, život im često pruži ruku, pa je Holivud veoma brzo postao zainteresovan za Pola. E sad, da me Pol čuje (zamislimo samo da mu je uopšte stalo) verovatno bi se slatko nasmejao i ponovio svoju rečenicu ‘Being handsome and a couple of cents can get you a coffee’. Stvar je u tome da je Pol Njumen bio jedan zaista prelep čovek, ali da je njegov uspeh uvek ležao u pravom radu i posvećenosti glumi. Danas, a naravno i ranije, bilo je u Holivudu zaista mnogo lepih lica koja nisu imala pojma da glume i od njih..ništa ne ostade . Medjutim,u slučaju Pola Njumena kockice su se drugačije postavile. Tako je Pol zaista retka kombinacija lepote, talenta i što je je još čudnije za Holivud—normalnosti (ali na dobar način).

Nego..Holivud i Pol:)

Pol se pojavio u Holivudu početkom ’50-tih godina, Klift-Brando-Din dobu, kada je Holivud raskidao sa starim stilom glume i kad nisi bio glumac ako nisi pohadjao časove kod Li Strazberga ili Stele Adler (mrzim tu priču, ali neka im…). Kao i pomenuta tri glumca Pol je bio kombinacija talenta i lepote, ali na svu sreće nije u sebi nosio unutrašnje demone koji su uništili ovo troje. Mora se doduše priznati da ni Polov talenat za glumu nije zaista bio toliko veliki kao npr Brandov. Sam Pol je kasnije priznao kako mu je, posebno na početku karijere bilo teško da glumi, da nije bio instinktivan glumac kao njegova žena Džoan Vudvard i da mu je dugo trebalo da stekne osećaj za istinu u laži .

Ali dok su i Brando i Klift dopustili da im talenat propada zbog ličnih demona, Pol je sedeo iz dana u dan u Strazbergovom studiju za glumce, posmatrao, isprobavao, oštrio talenat i sticao sigurnost. Zato, ako nekad pogledate njegove rane filmove The Silver Chalice (1954), The Rack (1956), pa čak one gde je bio jako dobar Somebody up there likes me (1956), Cat on a hot tin roof (1958), a zatim pogledate dva neprevazidjena ‘rebel‘ filma Hud (1963) i Cool hand Luke (1967) ili neki uspešniji film iz 60-tih, shvatićete koliko se njegov stil glume promenio i kako je postao mnogo izražajniji. Sve zahvaljujući posvećenosti glumi i zanemarivanju lepote…Kažu da zaista nije mario za lepotu i da je bio a very humble man.

The Sting (1973)

 

Butch Cassidy and the Sundance Kid (1969)

Reći za Pola da je bio odličan glumac i skroman čovek je prilično malo pošto je njegov život bio toliko ispunjen da čitav blog može da mu se posveti.  Bio je i reditelj, strasno je voleo auto trke (čak se trkao u 80-oj  i pobedio), bio je preduzetnik, politički aktivista-liberal… i najbitnije od svega osnovao je kompaniju hrane Newman’s Own čiji je sav profit odlazio sirotištima i još uvek odlazi (kompanijom upravlja njegova porodica).

Moja omiljena scena iz Cool Hand Luke, Pol peva Plastic Jesus:

I don’t care if it rains or freezes
Long as I got my plastic Jesus
Sitting on the dashboard of my car

Comes in colors, pink and pleasant
Glows in the dark because it’s iridescent
Take it with you when you travel far

Get yourself a sweet Madonna
Dressed in rhinestone, sitting on a
Pedestal of abalone shells

Going ninety, I ain’t scary
Because I got the Virgin Mary
Assuring me that I won’t go to Hell

Get yourself a sweet Madonna
Dressed in rhinestone, sitting on a
Pedestal of abalone shells

Going ninety, I ain’t scary
Because I got the Virgin Mary
Assuring me that I won’t go to Hell.

Polovi citati :)

I never ask my wife about my flaws. Instead I try to get her to ignore them and concentrate on my sense of humor. You don’t want any woman to look under the carpet, guys, because there’s lots of flaws underneath. Joanne believes my character in a film we did together, ‘Mr. and Mrs. Bridge’ comes closest to who I really am. I personally don’t think there’s one character who comes close . . . but I learned a long time ago not to disagree on things that I don’t have a solid opinion about.

I had no natural gift to be anything–not an athlete, not an actor, not a writer, not a director, a painter of garden porches–not anything. So I’ve worked really hard, because nothing ever came easily to me.

I picture my epitaph: ‘Here lies Paul Newman, who died a failure because his eyes turned brown.’

I’m a supporter of gay rights. And not a closet supporter either. From the time I was a kid, I have never been able to understand attacks upon the gay community. There are so many qualities that make up a human being… by the time I get through with all the things that I really admire about people, what they do with their private parts is probably so low on the list that it is irrelevant.

I don’t think there’s anything exceptional or noble in being philanthropic. It’s the other attitude that confuses me.

Study your craft and know who you are and what’s special about you. Find out what everyone does on a film set, ask questions and listen. Make sure you live life, which means don’t do things where you court celebrity, and give something positive back to your society.


The great Chaplin!

Najlepši govor ikada, iz jednog od najboljih filmova ikada -‘The great dictator’ Čarli Čaplina ( njegovog talkie prvenca u kojem je parodirao Hitlera i govorio protiv nacizma u doba kad je Hitler bio na vlasti…kad je nemi Čarli progovorio zaista je progovorio ). Čaplin je kasnije u životu rekao kako bi dao sve da zna šta Hitler misli o filmu, iako ne znamo šta je Adolf mislio zna se da ga je gledao dva puta.

‘I’m sorry, but I don’t want to be an emperor. That’s not my business. I don’t want to rule or conquer anyone. I should like to help everyone if possible – Jew, Gentile – black man – white.

We all want to help one another. Human beings are like that. We want to live by each other’s happiness – not by each other’s misery. We don’t want to hate and despise one another. In this world there’s room for everyone and the good earth is rich and can provide for everyone.

The way of life can be free and beautiful, but we have lost the way. Greed has poisoned men’s souls – has barricaded the world with hate – has goose-stepped us into misery and bloodshed. We have developed speed, but we have shut ourselves in. Machinery that gives abundance has left us in want. Our knowledge has made us cynical; our cleverness, hard and unkind. We think too much and feel too little. More than machinery we need humanity. More than cleverness, we need kindness and gentleness. Without these qualities, life will be violent and all will be lost.

The aeroplane and the radio have brought us closer together. The very nature of these inventions cries out for the goodness in man – cries for universal brotherhood – for the unity of us all. Even now my voice is reaching millions throughout the world – millions of despairing men, women, and little children – victims of a system that makes men torture and imprison innocent people. To those who can hear me, I say: ‘Do not despair.’ The misery that is now upon us is but the passing of greed – the bitterness of men who fear the way of human progress. The hate of men will pass, and dictators die, and the power they took from the people will return to the people. And so long as men die, liberty will never perish.

Soldiers! Don’t give yourselves to brutes – men who despise you and enslave you – who regiment your lives – tell you what to do – what to think and what to feel! Who drill you – diet you – treat you like cattle, use you as cannon fodder. Don’t give yourselves to these unnatural men – machine men with machine minds and machine hearts! You are not machines! You are not cattle! You are men! You have the love of humanity in your hearts. You don’t hate, only the unloved hate – the unloved and the unnatural!

Soldiers! Don’t fight for slavery! Fight for liberty! In the seventeenth chapter of St Luke, it is written the kingdom of God is within man not one man nor a group of men, but in all men! In you! You, the people, have the power – the power to create machines. The power to create happiness! You, the people, have the power to make this life free and beautiful – to make this life a wonderful adventure. Then in the name of democracy – let us use that power – let us all unite. Let us fight for a new world – a decent world that will give men a chance to work – that will give youth a future and old age a security.

By the promise of these things, brutes have risen to power. But they lie! They do not fulfil that promise. They never will! Dictators free themselves but they enslave the people. Now let us fight to fulfil that promise! Let us fight to free the world – to do away with national barriers – to do away with greed, with hate and intolerance. Let us fight for a world of reason – a world where science and progress will lead to all men’s happiness. Soldiers, in the name of democracy, let us unite!

Hannah, can you hear me? Wherever you are, look up Hannah. The clouds are lifting! The sun is breaking through! We are coming out of the darkness into the light. We are coming into a new world – a kindlier world, where men will rise above their hate, their greed and their brutality. Look up, Hannah! The soul of man has been given wings and at last he is beginning to fly. He is flying into the rainbow – into the light of hope, into the future, the glorious future that belongs to you, to me, and to all of us. Look up, Hannah… look up!“


Savršeni filmovi za praznike (znam, znam rano je :)..)

Kako sam ja zapostavila ovo moje malo pisanije! Znam, znam Božić je daleko,ali mene obuzele praznične misli i uživanje u zimiiii, dugoj i hladnoj. Pa evo članka o prazničnim filmovima koji umeju da ulepšaju zimske dane i oraspolože mene malu :) Dakle, kad bude Božić i Nova, a vi zaludni i ušuškani u toplim krevetima, filmski program obično očajan , nadam se da ćete se osloniti na pirateriju i pogledati nešto od preporučenih filmova…

1.  Moj omiljeni praznični film ‘The Bishop’s Wife’ (1947) sa Dejvidom Nivenom, Keri Grantom i Loretom Jang u glavnim ulogama.  Divan mali film za koji samo pravi filmski nerd-ovi znaju.

Dejvid Niven, pravi britanski dzentlemen i uzgred i sjajan pisac u ovom filmu igra bišopa koji želi da sakupi novac kako bi  sagradio katedralu. E sad, bišop je sasvim ok lik, ali non stop misli na tu katedralu i zapostavlja svoju porodicu, a i budući da je stalno natmuren i nije da baš širi ljubav medju ljudima. Veče uoči Božića se obraća Bogu i moli ga da mu ukaže pomoć. Pomoć stiže u vidu andjela..njega igra niko drugi do Keri Granta. Medjutim, Kerijeva pomoć se ne ogleda u menadzerskim savetima za prikljupanje novca, već u ukazivanju bišopu, njegovoj porodici i pa.. skoro svakom ko se pojavi u filmu,  da je prava radost života u jednostavnim stvarima, ljubaznosti i ljubavi prema bližnjem svome. Praktično Keri je u filmu muška Amelija Pulen..sa razlikom što je Amelija delovala povučeno i pogubljeno, a Keri to naravno nije.

Ovo je jedna od najlepših scena u filmu.. radost klizanja :) Hm..koju još ne osetih:)

Citat iz filma :

The only people who grow old were born old to begin with. -poručuje nam Keri :)

2. Drugi omiljeni film…It’s a wonderful life (1946). Mislim da nema osobe koja nije gledala Kaprino remek delo ili da mu barem nije poznata priča. Svake godine se prikazuje za Božić, a ja mislim da bi ga svakog dana trebalo prikazivati.

Nema boljeg filma za dizanje raspoloženja i divno je gledati Džemsa Stjuarta u ulozi malog čoveka koji iako počinje da sumnja u sopstvenu vrednost na kraju shvata da je njegov život dragocen upravo zbog toga što prožima živote drugih ljudi (uz pomoć andjela naravno, samo što andjeo ovog puta nije Keri Grant već simpatični starac sa sedom kosom….i stari Holivud je baš voleo supernatural stories).

Uzgred SVI filmovi Frenka Kapre su zaista divni filmovi puni saosećanja za običnog čoveka, puni životne radosti i na neki način idealistička slika čoveka i pobuna protiv surovog kapitalizma i monotonije koja vlada u društvu. Posebno vredi pomenuti Mr Deeds goes to town, It happened one night, You can’t take it with you.

3.  Holiday (1938)..stvarno staro, stvarno dobro! Treći zajednički film Keri Granta i možda najveće ikone starog Holivuda, Ketrin Hepbern. Za razliku od njihovih kultnih filmova Bringing up Baby i Phildelphia story, ovaj film je manje poznat ali je po mom malom skromnom mišljenju najbolji. Iako je pisan kao komedija, Holiday uspeva da bude u isto vreme zaista očaravajuće pitak  a  deep. Ljubavna priča izmedju mlade bogatašice koja prezire bogataški i udoban način života i verenika njene sasvim drugačije sestre, koji želi da se otisne u svet, živi punim plućima (ali bez dinara) zapravo je okidač za postavljanje onog divnog pitanja koji svi mi postavljamo sebi..ko sam, šta želim i kako vidim sebe u svetu? U stvari reč je o neophodnosti traženja odgovora za tim pitanjem i ne odustajanjem od te potrage iako nas iza ugla čeka siguran posao i plata, a u dubini duše nam je smor..ehhh. ..

4. Ben – Hur (1959) je jedan od najvećih klasika ikada snimljenih. Reditelj filma je jedan od najtalentovanijih i najcenjenijih reditelja starog Holivuda, Vilijam Vajler (Sabrina, Wuthering Heights). Kao i u slučaju It’s a wonderful life, nema šanse da ovaj film niste ukačili jednom na televiziji ili  da ga se ne  sećate iz detinjstva,..a uglavnom se sećate da je trajalo kao gladna godina i da ste plakali…

Originalno je naslovljen kao A tale of Christ. Film paralelno prati život mladog jevrejskog princa Ben Hura, koji je nepravedno bačen u ropstvo od strane svog najboljeg prijatelja Rimljanina, i život Hrista (mada je ceo film više fokusiran na život Ben Hura i na to kako Hristova učenja utiču na njega da zaboravi na osvetu i shvati vrednost praštanja).

Jedna od najlepših scena u filmu:

5. E sad za razliku od prva 4 ovaj nije Božićni klasik, ali meni uvek dobro legne za praznike…Some Like It Hot (1959). Ja sam ubedjena da nema bolje komedije od Vajlderoog klasika o  dva muzičara  koji beže od mafije i prerušavaju se u žene da bi putovali sa ženskim orkestrom. Ne mogu da nabrojim koliko je filmova snimljeno sa tipovima koji se prerušavaju u žene, ali ovo je original i definitivno je najbolji. Sve ostalo je skrnavljenje…Niko nije nadmašio scenario Bili Vajldera, glumu Džeka Lemona i šarm i harizmu Toni Kertisa i Merilin Monro. Zajedno sa Bringing up Baby i Arsenic and old lace, moja omiljena komedija :)

6. Da predjemo na boju…

Jedan od novijih filmova koji će zasigurno postati klasik..Big Fish (2003).

Za mene najbolji film Tima Bartona, mada najmanje uvrnut:) Big fish je sa jedne strane Tim Bartonova ‘Aska i vuk’, priča o tome kako umetnik ima potrebu da pripoveda i tako odagna misli i o neizbežnoj smrti. Sa druge strane to je priča o potrebi za pričom koju svi ljudi imaju , bili umetnici ili ne, a sa istim razlogom…produžavanje, ulepšavanje ovih trenutaka koje imamo i bežanje od smrti.

Big fish je vizelno zadivljujuć, nadahnut film a osoba koja drži ceo film, jeste škotski glumac Juen Mekregor. Juena Mekgregora je divno gledati…:) Ne zato što je zgodan, on je ionako zgodan na nekonvencionalan način, već zato što ima pored neospornog talenta za glumu, veliku harizmu i u stanju je da pomislite ‘How wonderful life is when someone like him is in the world’ :) Takvu harizmu imao je Dzems Stjuart…pa ako povežete It’s a wonderful life i Big Fish, eto divote.

‘There comes a point when any reasonable man will swallow his pride and admit he made a mistake. The truth is… I was never a reasonable man’ :)

7. Jeux d’enfants/Love me if you dare (2003) je francuski film koji ne znam u koji žanr da klasifikujem, a o kome sam već pisala u članku ‘I see life in french rosy hues’. Pogrešno sam nazvala par iz filma Romeom i Julijom, kad su u stvari bliži Hitklifu i Keti iz Orkanskih visova..zabrinuti samo za sebe, zaljubljeni potpuno jedno u drugo i bez ikakve želje za odrastanjem. Divan je to film!

To be continued…..:))

The one about Tom Hardy

Kada je Nevena pisala o nekom novom glumcu? -Nikad, nikad…iako ne poriče da ima divnih, talentovanih mladjih glumaca. Evo kršim pravilo i pišem o jednom novom, svežem licu koje će tek za nekoliko decenija biti u kategoriji ‘divnih, pomalo zaboravljenih glumaca’ koje ja ne zaboravljam (dobro recimo da ga moja deca neće zaboraviti, ’cause I will expire and go to my maker :) ).

Tom Hardy

Elem, novo sveže lice je u prošlom postu najavljeni Tom Hardi. Ako je neko gledao najnoviji Nolanov blockbuster film ‘Inception‘ sigurno je u glumačkoj postavi pored svih ‘većih’ imena primetio i jednog interesantnog, zgodnog Britanca koji je uspeo da zasija u maloj ulozi, potvrdi Olivijeovu čuvenu: ‘there are no small parts, just small actors‘ i unese malo humora u prilično bleakInception‘. Tako je Tom Hardi sada već prošlog leta osvojio Holivud, uvek gladan nove letnje zvezde.

Iz predstave 'Man of mode' na West End-u..hm..izgleda nešto nalik pomodarstvu prisutnom danas u JDP-u..ali valjda je bolje..a i ne bih se zalila da gledam Toma

Razlog zašto verujem da Tom Hardi neće deliti sudbinu sa Bredli Kuperom (inače volim darlin’ Bradley) jeste što Tom spada u one ‘serious ‘ glumce tipa Kristijan Bejl ili Geri Oldman i već se iskalio na londonskim daskama koje život znače i britanskim indie filmovima. Tako da šta god da Holivud pripremi za njega..snaći će se :) Najgore što može da se desi jeste da utroši talenat kao Kristijan Bejl na neke glupe akcione filmove :( Ovo je bio mali intro i ja zabrinuta za Tomovu budućnost..dok uvezujem predmete u sudu punih 8 sati..a Tom sada verovatno leškari u svojoj vili…neka zaslužio je :) Sad ozbiljno..zašto se divim Tomu i volim Toma:

1. Tom je actor’s actor…daje sve od sebe u svakoj ulozi, dakle nije štekara na osećanjima (najbolje mu ide sa negativcimai izgubljenim dušama za sada).

2. Tom me podseća na jednog od omiljenih mi glumaca…Marlon Branda. Pomalo likom, a pomalo i ludačkom energijom. I njemu bi se mogao pripisati komentar Ričarda Bartona na glumu Montgomeri Klifta :Monty, like Garbo and Brando, had the extraordinary facility of giving you a sense of danger.You were never quite sure whether he would blow his lines or explode. Moja rečenica bi išla..Tom like Monty and Brando :)

3. Tom ima sve odlike ‘tragic figure ‘( koje na čudan način bude nežnost u meni ) kao Brando ili Vivijen Li…bolje rečeno imao je te odlike, sad je ok. Naime, prilično rano je postao alkoholičar i imao unutrašnje demone, ali sad izvukao i nesreću sipa u uloge , a ne čašu..mislim nadam se..čovek ima 33 godine, mlado je to.

4. Tom je nekonvencionalni Englez. Kada govorimo o engleskim glumcima, obično imamo na umu Kolina Firta i uštirkane Engleze. Tom kao da je omašio zemlju…sem akcenta uopšte se ne uklapa medju finu englesku gospodu ( a iz dosadne srednje klase je), koju inače jako volim. Jednostavno ima nečeg slobodnijeg, neengleskog u njemu..to ćete shvatiti ako pogledate nešto sa njim..teško mi da se izrazim:)

5. Iako je od onih glumaca koji svoj posao shvataju veoma ozbiljno, čini mi se da ne shvata sebe suviše ozbiljno i volim to. Uvek su mi bili škakljivi oni tragično ozbiljni glumci koji mogu da raspredaju o glumi čitav dan i na taj način pričaju o sebi u superlativima. Tom je čovek koji kapira da je glumac ‘jedno biće koje se igra i pritom naš omiljeni psihoterapeut’ ali ne i Dostojevski…To sam kao skapirala iz pročitanih intervjua..

6.Last but not the least Tom ima  pravi star quality…nema definiciju ali je o tome najbolje rekla stara, dobra Ketrin Hepbern ‘It’s either some kind of electricity or some kind of energy. I don’t know what it is, but whatever it is, I’ve got it.’…hm..Tom has it :)

Završih sa hvalospevom…ako ne verujete pogledajte :

1. Stuart a life backwards (BBC, 2007) je prilično divan mali  film radjen po romanu Aleksandra Mastersa o real life alkoholičaru, narkomanu, beskućniku (koji je povrh svega bolovao od mišićne distrofije) i zaista divnoj, izgubljenoj duši  Stjuartu Šorteru. Ovo je jedan od onih zaista potrebnih filmova danas..onima koji govore o ljudima na margini društva, o kojima se obično ne snimaju filmovi, ali koji zaslužuju da njihova priča bude ispričana. Sa obzirom da Tom nije bio mnogo daleko od Stjuarta bio je savršen izbor za Stjuarta, a on a i ja mislimo da mu je najbolja uloga do sada..

U delovima na youtube:

Stuart: A Life Backwards

A može i da se skine sa neta Blagosloveni da su pirati!

2. Bronson (2008) je britanski indie film, radjen u stilu ‘Paklene pomorandže’ o životu Majkla Petersona a.k.a Čarlsa Bronsona, ‘najnasilnijeg britanskog zatvorenika‘. Lik Bronsona u stvari je okidač za priču o ugnjetavačkom britanskom sistemu, pobuni i korenu nasilja. Nažalost, sam film zaista ne obradjuje temu uspešno i nije ‘must see’ ali je Tom zaista fantastičan, dijaboličan i brandovski nastrojen u ovom filmu.

3. Wuthering Heights (2009)..mislim da bih mogla blog da napišem o Visovima i da sam baš davež..ali šta mogu. Ovo je poslednja adaptacija romana i po mom malom mišljenju pored 1939 i 1992..najbolja verzija (a ima ih..). Izgleda da nijedna adaptacija do sada nije uspela da potpuno uhvati Bronte duh i smisao romana. Uvek nešto nedostaje…Verzija sa Tomom Hardijem, možda na prvi pogled deluje kao da je pravljena za mladje generacije i da nije verna romanu.Tom Hardi pomalo podseća u prvim scenama na ‘Tim Bartonovog ‘ Hitklifa.Anywho, Tom je zaista kao krojen za Hitklifa i ima veoma moćan screen presence (to što stalno upadam sa engleskim, ne mogu da odolim -zabavnije je.. znam da ponekad iritira). Glumica koja igra Ketrin, Šarlot Rajli je inače Tomova verenica u pravom životu. Kao Ketrin je solidna, mada nije dovoljno jaka i deluje kao da će je Tom pojesti u nekim scenama.  O Visovima ću još daviti…u nekom od narednih postova.

4. Oliver Twist ( BBC,2007)…njega ja još uvek nisam celog pogledala..čuvam ga. Tom igra Bil Sajksa, obično omraženog lika. Ali ova današnja deca poludeše zbog Toma, pa prave fan you tube slajdove..‘Marry me Bill Sikes’..hm..?!

5. The Take ( Sky 1, 2009) je adaptacija romana Martine Kol. The 80s, londonsko podzemlje, luda (meni omiljena) radnička klasa i zaplet u stilu grčke tragedije. Tom igra glavnu ulogu, psiho sitnog kriminalca koji je moderna verzija Fjodora Karamazova. Zaista dobra mini serija i gleda se u jednom dahu!

Ali teško može da se skine..za ovo treba cryptload program, skida se brzo:

The Take

6. The Virgin Queen (BBC, 2005)..drama o privatnom životu i vladavini Elizabete I. Već sam pisala o seriji u nekom od prethodnih postova. Zašto volimo Toma Hardija kao Robert Dadlija? -Zato što je u ovoj verziji Dadli a motherfuckin’ man da budem nepristojna i iskrena..:))

U sledećem, nadam se skorijem postu, kad uhvatim vremena..vraćam se starom Holivudu-tema: Pol Njumen :))

The Virgin Queen (Elizabet I)

Queen Elizabeth I..well isn’t she a beauty?

Mislila sam: krajnje je vreme da našvrljam nešto. Inače kad pogledam svoj mali vidzet za posete sita se nauživam..ovde nabasaju oni koji ukucavaju guiletta masina ‘hairy armpit’ i ‘fotografije za desetogodišnje devojčice’ (ovo za me je zbunilo). Tako da sad sa novim postom prigodnog naziva ‘The Virgin Queen’ očekujem puno poseta..:)

Dakle..tjudorofilija se nastavlja..Posle Tjudorovih valja pogledati ‘The Virgin Queen’ (BBC 2005) koja pokriva čitav život Elizabete I, ćerke Henrija VIII i Ane Bolen i najznačajnije engleske vladarke. Pre nego što krenem da ronim u ono o čemu najbolje znam..Elizabet u filmu i seriji..a little bit of history / the real deal:

Elizabeta I rodila se 7.septembra 1533.godine.Majka joj je bila druga žena Henrija VIII, Ana Bolen,kojoj je odrubljena glava kada je Elizabeta imala nepune tri godine.Posle toga Henri ju je odstranio sa dvora,zato sto ga je podsećala na Anu Bolen.Elizabeta će se vratiti na dvor za vreme Katarine Par,poslednje žene Henrija VIII. Na presto dolazi 17.novembra 1558,nakon smrti svoje polusestre,Henrijeve prve kćerke Marije(Marija je,zbog krvavih progona protestanata,koji su se desavali za vreme njene vladavine,prozvana Bloody Mary).

Elizabeta I je vladala od 1558.-1603.;uspela je da zakonom  ustanovi definitivno uredjenje Anglikanske crkve koje se trajno održalo.Uprkos mnogim bračnim ponudama nikada se nije udala.Mnogi kazu da se nije udala zato sto nije se nije mogla udati za coveka kog je stvarno volela,jer bi to izazvalo skandal,koji Engleska u to vreme ne bi dobro podnela.Elizabetina vladavina naziva se Elizabetanskom erom ili Zlatnim dobom i okarakterisana je mnogim promenama u engleskoj kulturi. Vilijem Šekspir, Kristofer Marlou i Ben Džonson stvarali su za vreme ove ere. Frensis Drejk postao je prvi Englez koji je obišao Zemlju; Frensis Bekon je objavio svoja filozofska i politička gledišta, a počela je i engleska kolonijalizacija Severne Amerike pod vođstvom Ser Voltera Rejlija i Ser Hemfrija Žilbera.
Umrla je 24.marta 1603.godine a nasledio ju je Dzejms I sin Marije, kraljice Škotske.

Anywho…Elizabet I je bila fascinantna istorijska ličnost koja je oduvek imala posebno mesto u filmskom svetu. Može se reći da je još jedino Kleopatri posvećena tolika pažnja. Prvi film o Elizabeti snimljen je davne 1912. godine. Bio je francuski nemi film, u kojoj je glavnu ulogu tumačila čuvena Sara Bernar. U starom Holivudu takodje su se snimali filmovi o Elizabet.Bile su to zašećerene romanse The Private Lives of Elizabeth and Essex (1939), i The Virgin Queen (1955) sa Bet Dejvis u glavnoj ulozi. Film Young Bess (1953) takodje se bavio Elizabetinim ljubavnim životom, a glavnu ulogu tumačila je Džin Simons. Bilo je naravno uvek filmova u kojima je Elizabet bila special guest star, dobra kraljica za koju bi svi njeni podanici dali život (npr Shakespeare in Love ( Džudi Denč u ulozi Elizabete).

Medjutim od 1998 godine kada je indijski reditelj Shekhar Kapur snimio Elizabeth sa Kejt Blanšet u glavnoj ulozi svet je zaražen Elizabetomanijom, a zahvaljući uspehu ovog filma, scenarista Majkl Herst odlučio je da napiše scenario za seriju ‘Tjudorovi’. Razlog zašto je film tako dobro prošao kod publike leži verovatno u činjenici da se izromansirana Elizabet prilično dopada savremenoj ženi. U Kapurovom filmu Elizabeth i nastavku Elizabeth: The Golden Age (2007) je predstavljena kao žena koja je bira da bude sama, kojoj ni jedan muškarac nije dorastao, koja je dovoljno jaka da ne bude nesrećna iako je usamljena, a pritom je potpuno posvećena svojoj zemlji i u svakom smislu too good to be true.

Zar nije Kejt Blanšet a fierce bitch koja je takvo osveženje pored wimpy žena u današnjem Holivudu? :)

Eh a koliko mi se dopala Kejt kao  Elizabet, toliko sam se razočarala u Kapurov prikaz Elizabete kada sam zaista pročitala siže njenog privatnog života i odgledala čarobnu BBC seriju The Virgin Queen..o kojoj..evo najzad reči.

U Elizabeth Robert Dadli, čovek koga je Elizabet zaista volela i koji je bio uz nju sve do svoje smrti prikazan  je kao nesigurni fićfirić  ( igra ga zgodni i talentovani Džozef Fajns koji se nekako ipak nije uklopio u ceo film) koji izdaje Elizabet i zbog koga se ona razočarava u muškarce i zatvara svoje srce za ljubav ( inače je govorila da ima muško srce..khem..). U nastavku filma Dadli se ni ne pojavljuje, a u nedostatku ljubavnog začina tu je izmišljena romansa izmedju ser Valtera Ralija koga igra Klajv Oven.

The Virgin Queen je prva mini serija posle scary Elizabeth R (1971) koja potpuno istinito prikazuje Elizabetin privatni život i Elizabet kao (ha..sad ću da zvučim kao Ameri kad daju intervju) osobu, a ne kao ikonu.

U ulozi Elizabet je engleska glumica An Mari Daf, koja se pokazala kao savršen izbor za queen of England. Moram priznatio da mi je u početku izgledala kao Sideshow Bob, ali ako duže vreme buljite u njeno neobično lice zapravo ćete provaliti da je žena zaista nekonvencionalno lepa. Pored toga zaista je moćna glumica tipa Vanese Redgrejv, samo ima u njenoj pojavi nema ničeg nametljivog i nije od onih glumica koje vam se svide na prvu loptu. Kada bih poredila An mari i Kejt Blanšet kao Elizabet rekla bih da mi se An Mari mnogo više dopada, jer mi se čini da je mnogo iskrenije i nepompeznije prišla ulozi nego Kejt.

Ulogu Roberta Dadlija igra glumac kome se ozbiljno divim i koji će čak imati i poseban post, Tom Hardi. Dadli je po svemu sudeći bio kompleksna i jaka ličnost ( a i zar bi ga Elizabet volela da je bio drugačiji). Elizabet i Dadli su odrasli zajedno. Njegova ženidba sa Ejmi Dadli, organizovana od strane njegovog oca, bila je prepreka da se Elizabet (kasnije kada je krunisana) uda za Dadlija. Dosta bračnih ponuda je odbijala. U ranijim godinama možda iz ljubavi prema Dadliju, a kasnije zato što nisu bile politički pogodne. Sve u svemu ostaje da je zaista volela Dadlija, ali je čudna činjenica da se nije udala za njega posle smrti Ejmi Dadli i pored neprihvatanja takvog braka od većine plemstva. Pisci serije  su takvu odluku objasnili  Elizabetinim strahom od intimnosti sa muškarcem ( u seriji je zaista bila kraljica-devica celog života). Naime, na Elizabet je veliki trag ostavila nesrećna sudbina njene majke Ane Bolen, čiju je giljotinu naredio Elizabetin otac Henri VIII. Stoga je Elizabet imala odbojnost prema braku i često je sumnjala u Dadlijevu ljubav. Ne tako loše objašnjenje ali  ne tako verovatno. Inače kraljičino devičanstvo je možda jedina stvar koja je fikcija u celoj seriji, sve ostalo se podudara sa istorijom. Medjutim platonska ljubav i čežnja Elizabet za Dadlijem su pun pogodak i nekako čine priču lepšom i tužnijom.

Kada je u pitanju Dadlijeva ljubav prema Elizabeti , ona možda u stvari i nije bila bez skrivenih namera  jer je i  sam Dadli želeo da se domogne vlasti ( njegovu porodicu su zvali ‘nekrunisani vladari Engleske’). Ali i pored toga može se reći da je voleo Elizabet i bio joj odan do kraja života ( umro je zbog srčanih problema). Na samrti joj je poslao pismo u kojoj se raspitivao za njeno zdravlje pominjući svoju bolest samo u jednoj rečenici i obećavajući kako će joj uskoro doći. Kraljica je to pismo stavila medju svoj nakit, napisavši na njemu His last letter..šmrc:( U kasnijim godinama Elizabete u njen život ulazi još jedan Robert, erl od Eseksa. Ne zna se tačno da li je on samo bio pastorak ili zaista sin Roberta Dadlija. Elem sa njim je Elizabet imala sredovečnu krizu i prilično ga je favorizovala, ali je on digao bunu protiv nje i završio svoj mladjani život na giljotijini..tough luck. Ulogu Roberta 2 igra Hans Mateson (igrao je Živaga u verziji ‘Dr Živaga’ sa Kirom Najtli). Hans nešto ne deluje na mene…Zato je tu Robert 1 i Tom Hardi:)

 

Stvar koja je tako divna u vezi sa ovom serijom je scenario. Za razliku od formalnosti ispunjenom Elizabeth R (mada znam da zadrti poznavaoci istorije preferiraju tu verziju) i čak i verzijom sa Kejt Blanšet i samim Tjudorovima u The Virgin Queen sam tekst zvuči savršeno prirodno i čak moderno imajući u idu da je radnja smeštena u XVI vek i da njihov način govora bio zaista nakićen dosadnim..majesty…na..na..na..’pričam a ništa rekao nisam’. Naravno sa druge strane rečnik im je bio bogatiji, pa to prija to my brain and ear :)

Nažalost serija nije zadobila priznanje kakvo zaslužuje jednostavno zbog činjenice da je prikazana u pogrešno vreme. Naime..bilo je previše Elizabete 2005 godine. BBC je odlučio da sačeka da Chanell 4 prikaže Elizabeth sa Helen Miren, Džeremi Ajronsom i Hju Dansijem. Verzija sa Helen Miren odnela je sve pohvale dok je  The Virgin Queen tek kasnije zadobila fanove.Meni se više dopada od verzije sa Helen Miren zato što mi je romantičnija i pokriva čitav njen život…

Na kraju ako ništa drugo seriju valja pogledati zbog fantastične muzike. Serija je dobila prestižnu nagradu Ivor Novello za najbolji soundtrack . Muziku je je Martin Fips, a pesme izvodi grupa Mediaeval Baebes. Glavna tema The Virgin Queen je u stvari deo pesme On Monsieur’s Departure koju je sama Elizabet napisala posle neuspešnih bračnih pregovora sa Vojvodom od Anžua.

I grieve and dare not show my discontent,
I love and yet am forced to seem to hate,
I do, yet dare not say I ever meant,
I seem stark mute but inwardly do prate.
I am and not, I freeze and yet am burned,
Since from myself another self I turned.

My care is like my shadow in the sun,
Follows me flying, flies when I pursue it,
Stands and lies by me, doth what I have done.
His too familiar care doth make me rue it.
No means I find to rid him from my breast,
Till by the end of things it be supprest.

Some gentler passion slide into my mind,
For I am soft and made of melting snow;
Or be more cruel, love, and so be kind.
Let me or float or sink, be high or low.
Or let me live with some more sweet content,
Or die and so forget what love ere meant.

Ove you tube fan fikcije nekad umeju da izgledaju kao špica za latinoameričku sapunicu, ali pesma je zaista divna:

Tu su već matori, ona propisno zabeljena a on smoren:)