Arhive kategorija: Cinema bricks

Nekoliko klasika

1. One, Two, Three (1961)

Because, because, because, because…režije jednog zaista duhovitog tipa Bilija Vajldera (Some Like It Hot, Sunset Blvd, Irma La Douce, The Apartment), glume Džejmsa Kegnija, šarma Pamele Tifin, ismevanja kapitalizma, fašizma, amerikanizma i još mnogo toga :)

Any world that can produce the Taj Mahal, William Shakespeare, and Stripe toothpaste can't be all bad.

2. Suspicion (1941)

Manje poznatiji Hičkokov film i njegova prva saradnja sa Keri Grantom i Džoan Fontejn. Džoan je dobila Oskara za ulogu nesigurne devojke koja se udaje za šarmantnog lovca na miraz, ali ubrzo počinje da tripuje da će je on ubiti i uzeti sav njen novac. Film bi bio bolji da je to istina, ali i ovako je veoma napeto i sasvim zadovoljavajuće.

I think I'm falling in love with you, and I don't quite like it.

3. What Ever Happened To Baby Jane?

Prilično bizaran film o dve sestre, bivše filmske zvezde koje žive u velikoj holivudskoj vili, izolovane od sveta, usmerene jedna na drugu. Jednu igra Bet Dejvis, a drugu Džoan Kraford (mislim da je dovoljno, to je kao staviti dve afričke životinje u ring).

Blanche: You wouldn't be able to do these awful things to me if I weren't still in this chair. Jane: But you *are*, Blanche! You *are* in that chair!

4. The Trial (1962)

Franc Kafka &Orson Vels & Entoni Perkins. Orson je prilično dobro skontao beznadje svih nas Jozefa K. i Entoni Perkjins nije mogao biti bolji izbor za glavnu ulogu.  Orson je The Trial smatrao svojim najboljim filmom.

It's true, you know. Accused men are attractive. Not that being accused makes any immediate change in a man's personal appearance. But if you've got the right eye for these things, you can pick out an accused man in the largest crowd. It's just something about them, something attractive.

5. The Awful Truth (1937)

Prvi od tri filma u kojima je Keri Grant igrao sa svojom, pored Grejs Keli, omiljenom partnerkom Irenom Dun. Slatka screwball komedija o njujorškom bračnom paru koji je prosto neodoljiv. Smatra se da je to film u kome je Keri Grant izdefinisao svoju screen personu.

You've come back and caught me in the truth, and there's nothing less logical than the truth.

6. Wild River (1960)

Najpotcenjeniji film Elije Kazana, koji sa godinama postaje sve bolji. Elija Kazan smatrao je Wild River svojim najličnijim filmom. Poetičan i dirljiv, uglavnom zbog Kazanove režije, senzibiliteta mlade Li Remik i glume post accident Montgomeri Klifta (pored The Misfits, ovo je jedini film u kojem je čak i neprimetno da je imao nesreću i da mu zaista nije bilo lako da glumi).

I'm leaving here, with you or without you, but I want you to know something... I'd be a good wife for you. A DAMN good wife. I'm smarter than you in some ways and I know what's good about you and I know what's bad and I'm not afraid to tell you... I have two children who love you. They love you and I love you... and you're not easy to love, but you do need someone... and I love you. I love you, I love you.

7. Portrait Of Jennie (1948)

Omiljeni holivudski film Luisa Bunjuela sa predivnom Dženifer Džons i uvek odličnim Džozefom Kotenom. To je surreal ljubavna priča o mladom slikaru koji svoju inspiraciju nalazi u Dženi, misterioznoj devojci koja se pojavljuje sporadično u njegovom životu.

Jennie Appleton: How beautiful the world is Eben! The sun goes down in in the same lovely sky. Just as it did yesterday, and will tomorrow. Eben Adams: When is tomorrow, Jenny? Jennie Appleton: Does it matter? It's always. This was tomorrow once.

8.  Leave Her to Heaven (1945)

Jedan od omiljenih filmova Martina Skorsezea Leave Her to Heaven je pravi mali dragulj. Priča o opsesivnoj ljubavi i mladoj ženi koja je spremna na sve da bi zadržala her man. 

There's nothing wrong with Ellen. It's just that she loves too much

9.  You Can’t Take It With You (1938)

Feel good movie Frenka Kapre ( It’s a Wonderful Life, Arsenic and Old Lace) sa Džimi Stjuartom i Džin Artur o lepoti malih stvari i besmislenosti materijalističkog načina života.

Tony Kirby: ...It takes courage. You know everybody's afraid to live. Alice Sycamore: You ought to hear Grandpa on that subject. You know he says most people nowadays are run by fear. Fear of what they eat, fear of what they drink, fear of their jobs, their future, fear of their health. They're scared to save money, and they're scared to spend it. You know what his pet aversion is? The people who commercialize on fear, you know they scare you to death so they can sell you something you don't need.

10.  The Children’s Hour (1961)

Zaista interesantan film jednog od mojih omiljenih reditelja Vilijama Vajlera (Wuthering Heights, Roman Holiday) o problematičnoj studentkinji u ženskom internatu koja optužuje dve učiteljice za lesbianism. Budući da su ovo šezdesete, ovo je zaista bila big fuss. Glavne ženske uloge igraju Odri Hepbern i Širli Meklejn.

Mrs. Lily Mortar: God will punish you. Martha: He's doing all right.

11. Twentieth Century (1934)

Screwball klasik Hauarda Hoksa (ha moj omiljeni Bringing up Baby) sa briljantnim Džonom Barimorom i awesome Kerol Lombard kao ekscentričnim glumačkim parom.

Oscar Jaffe: When I love a woman, I'm an Oriental. It never goes. It never dies. Lily Garland, aka Mildred Plotka: Phooey. Oscar Jaffe: Love blinded me. That was the trouble between us as producer and artist. Lily Garland, aka Mildred Plotka: So that's what it was, was it? How about your name in electric lights bigger than everybody's, and your delusion that you were a Shakespeare and a Napoleon and a Grand Lama of Tibet all rolled into one

In praise of Joss Whedon’s awesomeness

Džos Vedon je moja platonska ljubav! Ove ozbiljne crushes ostavljam za zgodne glumce, zato što sam esteta..dobro NE, već  zato što sam girly iskreno govoreći. Umesto da razglabam o Džosu i njegovoj biografiji, bolji su quick facts i izlivi obožavanja. Iskrena da budem, upravo sam se vratila sa časa italijanskog i duša mi spava, nije da otaljavam nego mi je sladje da kačim linkove i nešto malo ispišem.

Zašto volim Vedona:

Kreativnost u izobilju, uvrnuti humor i hrabrost da isprobava nove stvari na televiziji. Za one koji možda ne znaju ko je ovaj divni čovek, u pitanju je reditelj kultnih serija Buffy the Vampire Slayer i Angel, manje poznatih Dollhouse i Firefly i neverovatno popularnog web mjuzikla Dr Horrible’s Sing Along Blog.

Za one koji misle da su Buffy i Angel tinejdžerske vampirske priče – so wrong! Provedite barem pet minuta uz obe serije i shvatićete da su to serije koje su zaista duhovito i inteligentno napisane (ok, samo možda ne ceniti Bafi po prvoj sezoni). Sami kreatori popularnog Dr Who i the very awesome How I Met Your Mother su veliki fanovi ovih serija i Vedonovog sjajnog humora. Vampiri su samo metafore za veće teme koje Vedon obradjuje u ovim serijama. Pisala sam o tome u jednom članku, da se ne ponavljam Vampiri u Holivudu – od Nosferatua do romantičnog ideala. Bafi je prva dramedy,  serija koja je uspela da neprimetno i uspešno kombinuje tešku dramu i komediju (čak i mjuzikl u jednoj epizodi) i tako utaba put za druge serije sličnog tipa, kao npr Veronica Mars. Naravno, nije samo Vedon odgovoran za sjajne momente u seriji, već i tim pisaca koji je kasnije pisao za serije 24 i Grey’s anatomy. Obe serije, doživele su kultni status i imaju veliki respect kod dosta cenjenih kritičara, kao što je Rodžer Ebert, ali zbog konzervativnosti i ne znam čega još nikada nisu osvajale Emi nagrade (njah koga briga uopšte, ni Baza Lurmana ne nominovaše za Oskara, blasphemy).  

Prva ludačka TV pomama za romantičnim vampirom...eat your heart out Twilight!

p.s. ako kliknete na sliku iznad uvidećete da sam tragično romantična, mislim ako niste do sada (mada sam ja Bafi & Spajk fan zapravo, ali dobro bilo je trenutaka..)

 Moja omiljena Buffy epizoda, Storyteller.  Preporuke : Something Blue, Hush, Once More With a Feeling, Tabula Rasa

Moja omiljena Angel epizoda, The Girl in Question

Bafi kod mene ima prednost, zbog omiljenog mi vampira i Billy Idol wannabe (u seriji je zapravo Bili ukrao look od njega) lošeg, zatim reformisano dobrog Spajka. Best of Spike & Buffy.

What's this? Sittin' around watching the telly while there's evil still afoot? It's not very industrious of you. I say we go out there and kick a little demon ass! What, can't go without your Buffy, is that it? Let's find her! She is the chosen one, after all. Come on! Vampires! Grrr! Nasty! Let's annihilate them, for justice, and for... the safety of puppies... and Christmas, right? Let's fight that evil! Let's kill something! Oh, come on!

Tu je i čuveni Whedon slanguage (sad sebe zamišljam sa onim nerds iz Amerike što rade po video klubovima i čapre ceo dan o nečemu do čega nikom nije stalo sem njih):

Music of pain–Tunes to sulk by; country music (e.g., Patsy Cline’s „I Fall to Pieces)

PRINCESS MARGARET–Overly effeminate British male (e.g., Wesley)

(TO) SCULLY–Explain paranormal activity with scientific rationale homage to Dana Scully of The X-Files („I cannot believe that you of all people are trying to Scully me“)

TWOSOME OF CUTENESS–Good couple (e.g., Miss Calendar & Giles)

VAGUE THAT UP–To make a foggy explanation even worse

WALKER TEXAS RANGER–Must see TV for zombies

WICKED JUMPY–Really nervous-acting

The Ubersuck–Major bummer

Planet Pocket Protector–Geek universe; place where Giles commonly dwells

Zatim, tu su Dollhouse i Firefly, koje jesam gledala, ali tek nedavno i ne tako skoncentrisano, pa ću o njima u nekom drugom tekstu. Počela sam da gotivim Elizu Dushku  iz Dollhouse doduše, a uvek mi je bila antipatična.

Najnovije što sam pogledala od Vedona je a little gem zvani Dr Horrible’s Sing Along Blog. Ako neko (a verujem većina) voli Nila Patrika Harisa, onda će ga sigurno zanimati ovaj web mjuzikl. To je kratak film o stidljivom Biliju koji je zaljubljen u slatku devojku Peni koju upoznaje u laundreymat, ali nikako ne ume da uspostavi kontakt sa njom, dok bezvezni, ali samouvereni tip Hamer (igra ga Nejtan Filion iz Firefly) to uspeva. Džos Vedon je svemu tome dao fantasy element, te je Bili zapravo negativac (Dr Horrible) koji želi da uništi svet, jer ne vidi dobro u njemu, a Hamer superheroj, koji je zapravo egomanijak, veoma površan i plitak tip. Veoma jednostavno, a u stvari duboko. Dr Horrible nije zapravo zao, već je njegova ogorčenost odbrambeni mehanizam protiv sveta u koji ne nalazi način da se uklopi (i veoma blizak pesimističnom tipu iz Zapisa iz podzemlja). Sve to je upakovano u mjuzikl od 40 minuta i zaista je sjajno, prepuno samoironije, humora, a opet veoma srceparajuće.

Dr Horrible – It\’s a Brand New Day

Dr Horrible- On the Rise

On the Rise 

Any dolt with half a brain
can see that humankind has gone insane
to the point where I don’t know
if I’ll upset the status quo
if I throw poison in the water main

Listen close to everybody’s heart
and hear that breaking sound
hopes and dreams are shattering apart
and crashing to the ground

I cannot believe my eyes
how the world’s filled with filth and lies
but it’s plain to see
evil, inside of me
is on the rise

Anyone with half a brain
could spend their whole life
howling in pain
the dark is everywhere
and Penny doesn’t seem to care
and soon the dark in me is all that will remain

Listen close to everybody’s heart
and hear that breaking sound
hopes and dreams are shattering apart
and crashing to the ground

I cannot believe my eyes
how the world’s filled with filth and lies
and it’s plain to see
the evil inside of me
is on the rise.

Penny’s Version

Look around
we’re living with the lost and found
just when you thing you’ve almost drown
you find yourself on solid ground
and you believe there’s good in everbody’s heart

Keep it safe and sound
with hope you can do your part
and turn a life around

I cannot believe my eyes
is the world finally growing wise?
’cause it seems to me
some kind of harmony
is on the rise

Take it slow
he looks at me and seems to know
the things that I’m afraid to show
and suddenly I feel this glow

That I believe there’s good in
everybody’s heart
if you keep it safe and sound
with hope you can do your part
and turn your life around

I cannot believe my eyes
how the world’s finally growing wise
but it’s plain to see
rapture inside of me
is on the rise

Ova pesma je zaista sjajna Dr Horrible – A Man\’s gotta do (Nejtan je zaista odlican ovde)

Na kraju radujem se prvom filmu koji će Vedon snimiti u velikom stilu. Sledeće godine očekuje nas premijera The Avengers, sa Robertom Daunijem, Skarlet Johanson, još mnogo njih i Kobi Smulders (Robin iz HIMYM). Biće legendary!

Sad odoh da se komiram…nastaviću ovo trućanje verovatno…ah tomorrow..a brand new day!

DR HORRIBLE'S SING ALONG BLOG

Svi bi trebalo da imamo Harvija

Kad sam bila mala gledah Harvija, divan stari film sa jednako divnim Džimi Stjuartom. Džimi je igrao ekscentričnog, dražesnog tipa Elvuda Dauda koji za najboljeg prijatelja ima velikog belog zeca Harvija.

Problem je u tome što Harvija vidi samo on, a ne i drugi ljudi, što naravno izaziva podsmeh i iskrenu zabrinutost za ovog  finog, ali  ludog čoveka . Zapravo, u većem problemu od Elvuda su oni koji ne vide Harvija.

Ne ciljam uopšte na kliše priču o tome kako je on večno dete pa vidi dobre duhove, a ostali su matore tikve.  Ne, nego ide socijalni komentar :)

Harvi  (puka, biće iz irske mitologije, dobri nestašni duh koji se pojavljuje ako ga prizovete) je matafora za idealni svet, naše snove koji smo sami stvorili i zbog kojih realnost vidimo na mnogo manje dosadan i siv način nego što je vide drugi ljudi. Medjutim, ako tu našu luckastost priznajemo i želimo da delimo sa svetom, ljudi nas doživljavaju kao pretnju i u krajnjoj liniji misle da smo zaista poludeli. Stid nas samih, naše posebnosti tera nas da trebimo Harvije i da se prilagodjavamo stvarnosti, kao da je ona neki zakon i red, a zapravo je gomila uplašenih ljudi, od koje je svaki beli zec bolji. Individualnost i luckasto ponašanje prolazi jedino kad gledamo filmove Tima Bartona, a onda opet udjemo u dosadnu školjku, zaboravljajući da ako pustimo snove na slobodu mi možemo biti na njegovom mestu jednog dana (ok, jeste zanela sam se).

Naravno, svaka puka je drugačija (osećam se kao da gledam Discovery) i ima različito značenje za svakog. Možda za neke znači budjenje kreativnosti, a možda samo poseban doživljaj sveta. Tako je u Elvudovom slučaju značila pobedu nad surovom realnošću i postavljanje iznad ljudske gluposti i sitničavosti.  Da ga citiram:

Years ago my mother used to say to me, she’d say, „In this world, Elwood, you must be“ – she always called me Elwood – „In this world, Elwood, you must be oh so smart or oh so pleasant.“ Well, for years I was smart. I recommend pleasant. You may quote me. 

Eh, a ja bih volela da sam više kao Elvud, tako miran i divan čovek, uverite se sami (khm ovako jedino mogu da postavim link, nemam pojma šta je problem) Kako je upoznao Harvija, suzice

Poštujmo individualnost, slavimo ludost i dobre duhove, zaboravimo malo na pragmatičnost i uklapanje u svet. Ja inače stvarno ne volim soljenje pameti preko blogova, ali ovo sam morala da podelim sa elektronskim papirom i vama divnim ljudima.

Dr. Sanderson: Think carefully, Dowd. Didn't you know somebody, sometime, someplace by the name of Harvey? Didn't you ever know anybody by that name? Elwood P. Dowd: No, no, not one, Doctor. Maybe that's why I always had such hopes for it.

Ti divni filmski parovi

Filmska magija je savršena kombinacija dobre priče, scenarija, režije i glume. Kada su romanse u pitanju, da bi nas film zaista očarao potrebna je i dodatna filmska magija, neka vrsta elektriciteta izmedju glavnog glumca i glumice. Sve kockice se slože i više nemamo dve zvezde u filmu, već treću: savršen tandem koji želimo iznova i iznova da gledamo.

Neki od najboljih parova su:

Doris Dej i Rok Hadson

Doris i Rok su obeležili pedesete u starom Holivudu i predstavljali idealni američki par. Snimili su tri urnebesne komedije Pillow Talk, Lover Come Back i Send Me No FlowersDown with love (2003) sa Juenom Mekgregorom i Rene Zelveger sniman je kao tribute Doris i Roku, ali ovo dvoje nisu bili najsrećniji izbor za njihove naslednike.  Interesantno je to da su Doris i Rok u privatnom životu bili zaista bliski, ali Doris nikada nije znala da  je on u stvari homoseksualac…hm, wtf?

Širli Meklejn i Džek Lemon

Hipersubjektivno (kao i skoro sve na ovom blogu): najsladji, najromantičniji, najluckastiji ljudi na filmu. Kada ih uparite sa Bili Vajlderom magiji nema kraja. Snimili su dve komedije u Vajlderovoj režiji The Apartment i Irma La Douce.

Ingrid Bergman i Keri Grant

Ingrid i Keri igrali su u dva filma, Hičkokovom Notorious i romantičnoj komediji Stenlija Donena Indiscreet. Njihov dugi, senzualni poljubac u Notorious proglašen je za najerotičniji poljubac u istoriji filma. Also, they were buddies :)

 Vivijen Li i Lorens Olivije

Oni su bili jedan od najglamuroznijih i najromantičnijih parova dvadesetog veka. Iste godine kada je Vivijen Li igrala Skarlet u Gone With The Wind, Olivije je bio romantični Hitklif u Wuthering Heights.  Kada su se venčali, u novinama su osvanuli naslovi ‘Skarlet i Hitklif zauvek’ . U pozorištu su bili Ofelija i Hamlet, Magbet i njegova Lejdi, Marko Antonije i Kleopatra. Igrali su zajedno u tri filma: Fire Over England, 21 days i That Hamilton Woman. Jedino je That Hamilton Woman film koji je postigao veći uspeh, a to je inače i omiljeni Čerčilov film. Takodje jedan od najlepših parova na filmu, Olivijeovi su izgledali kao doomed lovers i bili su apsolutno šarmantni.

  Klerk Gejbl i Džin Harlou

Seksipilna plavuša Džin Harlou i stari dobri Klerk Gejbl snimili su šest filmova zajedno. Ona je bila moderna,slobodna, pomalo vulgarna i očaravajuće duhovita. On je bio muževan i šarmantan. Smatrao je Džin za dobru prijateljicu i toliko ima je bilo prijatno dok su bili zajedno da je Klerk govorio da je ona one of the boys . Red Dust i Saratoga ostaće su njihovi najvoljeniji filmovi.

Ketrin Hepbern i Spenser Trejsi

Sjajan tim i u stvarnom životu i na filmu bili su  Ketrin Hepbern i Spenser Trejsi.Oni nisu  bili glamurozni ni romantični kao Olivijeovi ili Elizabet Tejlor i Ričard Barton. Oboje su bili intelektualni tipovi. Imali su jake ličnosti i težak karakter i  su smatrani za vodeće glumce u Holivudu. Zajedno su snimili devet filmova, a najpoznatiji su Woman of the Year, Adam’s Rib i Guess Who’s Coming to Diner. Srećom, zbegli su današnje davanje nadimaka koji podsećaju kao namaz za hleb npr. Brangelina i ostali golden age ikone. Ketrin Hepbern je imala sjajnog partnera i u svojim ranijim filmovima. Bio je to Keri Grant. Pored njega je bila mnogo šarmantnija i slobodnija. Ipak, njeni filmovi i ličnost su ostali vezani za Spensera Trejsija, njenu veliku ljubav.

Elizabet Tejlor i Montgomeri Klift

Kao i Ketrin Hepbern, Elizabet Tejlor je u kasnijem periodu svog života snimila nekoliko filmova sa svojim off screen partnerom Ričardom Bartonom. Ipak, njen omiljeni filmski partner bio je Montgomeri Klift.Njihov prvi zajednički film bio je kultni klasik A Place in the Sun, a kasnije su usledili Raintree County i Suddenly, last summer. Trebalo je da igraju zajedno i u filmu Džona Hjustona Reflections in a Golden Eye, ali je Montgomeri Klift preminuo pre početka snimanja filma, a Marlon Brando je preuzeo ulogu. Montgomeri i Elizabet proglašeni su za najlepši par u istoriji filma, a verovatno sve ovo znate…ako ste ikada skrenuli levo od Albukerkija i nasli mene :)

Sofija Loren i Marčelo Mastrojani

Sofija Loren i Marčelo Mastrojani su zajedno bili neodoljivi, šarmantni. Ostaće zauvek najpopularniji i zasigurno jedni od najvećih  italijanskih glumaca . Zajedno su glumili u sedam filmova od kojih su najuspešniji Marriage Italian Style i Yesterday, Today, Tomorrow Vitoria de Sike.

 Odri Hepbern i Piter O’Tul

Njah, neko bi izabrao Gregori Peka ili Hemfri Bogarta, ali ja volim Pitera. Budimo iskreni, Džordž Pepard i Odri u Breakfast at Tiffany’szero chemistry. Inače, Odrini partneri su uglavnom bili stariji od nje, možda je to bila prosta slučajnost ili je Odri delovala toliko ranjivo da joj je trebalo naći father figure, ali kod mene to ne prolazi i ja biram mladog Pitera, jednako elegantnog i slatko uvrnutog kao što je i Odri bila. Zajedno su snimili samo jedan film How to Steal a Million?

Meg Rajan i Tom Hanks

Meg i Tom su par koji je obeležio romantične komedije devedesetih. Zajedno su glumili u tri filma: Joe Versus the Vulcano, Sleepless in Seattle i You’ve Got Mail. Ona je bila slatka, romantična devojka iz komšiluka koju bi svaki muškarac poželeo da ima za ženu.On pomalo sarkastični, u dubini duše romantični tip koji čeka na ženu svojih snova. Možda je ključ njihove magije u tome što su zajedno delovali neobično obično, iskreno i prirodno.

 Džoni Dep i Vinona Rajder

Igrali su  samo u jednom filmu zajedno – Bartonovom Edward Scissorhands  i zaista su delovali kao savršen par. Edward Scissorhands  je bio film o drugačijim, neshvaćenim ljudima i načinu na koji se društvo ophodi medju njima. Džoni je igrao misunderstood Edvarda, a Vinona devojku koja se zaljubljuje u njega. Možda su se tako savršeno slagali jer su i u stvarnom životu bili zajedno i jer su oboje ekscentrici i individualisti. Divno bi bilo pogledati još jedan film sa Džonijem i Vinonom, za dobra stara vremena.

Robert Dauni Džunior i Marisa Tomei

Ko god je gledao slatku romantičnu komediju Only You zna o čemu pričam! Teško je upariti Roberta sa nekim, a Marisa Tomei jednostavno deluje kao njegova bliznakinja. Takodje su igrali zajedno u Čaplinu (mada je Marisa imala manju ulogu).Devedesete su imale svoje trenutke!

 Kijanu Rivs i Sandra Bulok

Njihov prvi film bio je akcioni blokbaster Speed. Još tada bilo je očigledno da Kijanu i Sandra poseduju that special something.  Tek 2006. godine opet će zajedno zaigrati u drami The Lake House. Zanimljivo je da se u The Lake House tokom celog filma glavni likovi ne sreću, te su Kijanu i Sandra  imali samo 5 zajedničkih minuta na kraju filma. Doduše i Meg i Tom su imali samo toliko u Sleepless in Seattle, oh well..

Penelope Kruz i Havier Bardem

Kada je Vudi Alen režirao Vicky, Cristina, Barcelona, mora da je znao da ako sve ostalo u filmu ne bude išlo kako treba, barem će imati Penelope i Haviera. Strasni Španci i njihova otkačena, nekonvencionalna veza bila je najbolja stvar u ovom quirky filmu. Da nešto posebno postoji izmedju Penelope i Haviera bilo je jasno i ranije, kada su snimali film Bigasa Lune Jamon, Jamon, a u filmu Sin Noticias de Dios, Havier je gangster koga je Bog kaznio, tako što ga je na onom svetu zarobio u žensko telo- Penelopino.

Juen Mekgregor i Rene Zelveger

Oboje su slatki, nevini i deluju kao da će zauvek imati 25 godina (ok, Rene je tu sada malo zakazala, ali ipak). Njihov prvi film Down with Love, obećavao je puno, ali da li zbog loše režije, usiljene priče ili jednostavno loše filmske karme, nije ispunio ta obećanja. Medjutim, ono što je vredno u filmu upravo je hemija izmedju Juena i Rene, koja nije prošla nezapaženo. Posle Dole sa ljubavlju,  snimljen je mali slatki film Miss Potter, u kojem Juen i Rene igraju očaravajući par koji nažalost nema srećnu sudbinu.

Žilijet Binoš i Rejf Fajns

Predivna francuska glumica Žilijet Binoš i jednako divni Rejf Fajns igrali su Keti i Hitklifa u Wuthering Heights 1992 godine. Kasnije su zaigrali u hitu The English Patient. Kada su zajedno u filmu prosto osećate nežnost i instiktivno razumevanje koje postoji medju njima. Žilijet i Ralf su sir u mojim makaronima :)

Mesto pod suncem

‘Mesto pod suncem’ je kultni američki klasik i prvi film ‘Američke trilogije’ reditelja Džordža Stivensa ( druga dva su Šejn (1953) i Div (1956) ). Proglašen od strane čuvenog Čarlija Čaplina za najbolji američki film svih vremena ‘Mesto pod suncem’ je druga adaptacija romana ‘Američka tragedija’ Teodora Drajzera iz 1925. godine. Ovaj roman inspirisan je istinitom pričom sa početka 20-og veka o siromašnom, ali ambicioznom mladiću koji se zaljubio u mladu bogatašicu, dok je i isto vreme bio u vezi sa devojkom svog statusa. Kada je devojka zatrudnela, mladić odlučuje da je ubije kako bi mogao ostati u vezi sa the rich one koja je za njega predstavljala i kartu za ulaz u visoko društvo.

Prva adaptacija ovog romana snimljena je 1931. godine od strane reditelja Johana Fon Stajnberga, ali je doživela neuspeh , velikim delom zbog realističnog prikaza likova i priče koja je za tadašnju publiku bila previše šokantna.

Stivensova adaptacija iz 1951. godine, zasigurno duguje uspeh tome što je snimljena u stilu holivudske romanse (mada neobične), kao i zbog toga načina na koji je lik siromašnog, ambicioznog mladića predstavljen. U ’Mestu pod suncem’ on je dezorijentisani mladić čija je tragedija u tome što zapravo ne pripada ni radničkoj klasi iz koje je potekao, ali ni visokoj klasi, u koju žudi da udje, a ne površni i nemoralni tip kome je stalo samo do bogatstva.

I love you. I've loved you since the first moment I saw you. I guess maybe I've even loved you before I saw you. -A Place in the Sun

Lik mladića Džordža Istmana igra američki glumac tragične sudbine (mnogo puta pomenute u ovim mojim pisanijima) Montgomeri Klift. Po ovoj ulozi ostaće možda najviše zapamćen, a te godine mu je nažalost izmakao Oskar za najbolju mušku ulogu, iako su i danas kritičari slažu oko toga da je bio bolji i od Branda (koji je te godine nominovan za Oskara za ulogu Stenlija Kovalskog u ’Tramvaju zvani  želja’, što je  i sam Brando je  priznao Kliftu posle nekoliko godina…so this is no blasphemy). Klift je jedan od glumaca kod koga je pogled, držanje tela i mali gest odavao mnogo više nego i najsavršenije odigrani dijalog. Sva čežnja, socijalna nelagodnost i usamljenost Istmana ogledaju se u krupnim, setnim očima Monti Klifta. Njegovi poluosmesi, način na koji zbunjeno promatra okolinu i oklevanje dok priča, sve su to sitnice koje prikazuju Istmana kao čoveka kome nije sasvim prijatno u svojoj koži i koji bi radije bio neko drugi.

Stivensov izbor Elizabet Tejlor za ulogu mlade bogatašice Andjele Vikers koja predstavlja američku idealnu devojku pokazao se kao pun pogodak.

The part calls for not so much a real girl, as the girl on the candy-box cover, the beautiful girl in the yellow Cadillac convertible that every American boy sometime or other thinks he can marry.- Džordž Stivens

U to vreme Elizabet Tejlor imala je tek 17 godina, iako je delovala mnogo zrelije, a tragedije, velike ljubavi i pun teret slave bile su daleko od nje. Džordž Stivens osetio je da je ona prava devojka za ulogu, ali je ipak pogrešio kada je pomislio da Elizabet nije a real girl.  Po  priznanju  same Elizabet ‘Mesto pod suncem’ je prvi film u kojem je  zaista glumila, a pre toga film i glumu nije shvatala ozbiljno. Inspirisana karakternom glumom Montgomeri Klifta i koristeći njegove savete, ulozi Andjele Vikers prišla je veoma posvećeno.Odlučila je da je ne odigra  onako  kako su svi očekivali, kao stereotipnu razmaženu bogatašicu, već kao osetljivu devojku bez realne predstave o wild wild world, koja se iskreno zaljubljuje u Istmana. Njena lepota u filmu gotovo je besprekorna i bezvremenska. Svaki put kada bi čežnjivo pogledala Klifta, Stivens je izbliza snimao njihova lica. Kliftovo lice je izgledalo kao da je zaista ozaren suncem.

Tell mama..tell mama all. -famous line from A Place in the Sun

Čar filma takodje je i u karakternoj glumi Šeli Vinters, koja je igrala siromašnu devojku Alis , koja nažalost nije dobro prošla ni na filmu, ni u stvarnom životu.Zanimljivo je to da je Šeli Vinters do uloge Alis imala blonde bombshell status i upravo je Šeli dame koja je dok je bila cimerka Merilin Monro učila MM polusanjivom pogledu i zavodljivom, lelujavom hodu.Medjutim u ‘Mestu pod suncem’ odigrala je običnu, mišastu radnicu u fabrici Alis tako ubedljivo, da su joj posle toga nudjene samo ozbiljne uloge ( jedna od njih je uloga majke u Kjubrikovoj Loliti (1962)), a postala je sinonim za plain girl.

Montgomery Clift & Shelley Winters

Mnogi kritičari se slažu da je lik Alis, iako uverljivo odigran, suviše iritantan i bez mogućnosti da izazove prave simptije kod publike, usled čega se gubi težina zločina koji je Istaman učinio i on čak pridobija te simpatije. Poznata filmska istorička Paulin Kel primetila je   Shelley Winters makes the victim so horrifyingly, naggingly pathetic that when Clift thinks of killing her he hardly seems to be plotting a crime: it’s more like euthanasia. Sa druge strane, iako bi bilo interesantnije da je Alis predstavljena u privlačnijem svetlu, pitanje je da li bi film zaista (barem u vreme kada je snimljen), postigao veliki uspeh ili bi možda doživeo sudbinu svog prethodnika iz 1931. godine. Tada je romansa izmedju glavnih likova bila jednostano neprihvatljiva i nije izazivala nikakvo saosećanje kod publike, koja je bila na strani siromašne Alis.

‘Mesto pod suncem’ bio je nominovan za nekoliko Oskara, od kojih je osvojio šest, izmedju ostalog: za najbolji scenario i najboljeg reditelja. Montgomeri Klift i Elizabet Tejlor smatraju se najlepšim parom u istoriji filma, a univerzalna priča o traženju svog mesta pod suncem ne prestaje da privlači pažnju publike svih generacija. Zanim,ljivo je pomenuti da je ovo omiljeni film poznatog reditelja Majka Nikolsa ( Ko se boji Virdzinije Vulf?, Diplomac, Bliže) Takodje je poslužio i kao inspiracija Vudi Alenu za jedan od njegovih novijih filmova- Završni udarac (Match Point) iz 2005. godine, sa Džonatanom Ris Mejersom i Skarlet Johanson.

A Place In The Sun

Savršeni filmovi za praznike part II

Divni ljudi koji zalutate u moj mali kutak : SREĆNA NOVA GODINA :)))) od srca :))

Krajnje je vreme za nastavak praznične liste

1. The Apartment (1960) je još jedan klasik Bilija Vajldera (Some Like It Hot, Sunset Boulevard ) sa sjajnim Džekom Lemonom i Širli Meklejn u glavnim ulogama. The Apartment je satirična komedija o naizgled sasvim prosečnom, usamljenom tipu C.C. Baksteru  koji teži ka tome da dobije unapredjenje u kompaniji tako što pušta svoje nadredjene da koriste njegov stan za ‘sastanke’. Medjutim, kada se ispostavi da je jedna od devojaka zaposlenih u kompaniji ,u koju je Bakster potajno zaljubljen, u stvari ljubavnica njegovog šefa, Bakster shvata da je vreme za promenu došlo. Sve to..uoči Božića:) Razlozi  zašto obožavam ovaj film:

Scenario Bili Vajldera..nikad ne omane:) Inače je napisao scenario za nekoliko filmova koji se danas smatraju najboljim komedijama (Some Like It Hot, Ninotchka, The Apartment, The Seven Year Itch, Ball of fire). Bili Vajlderu će biti posvećen neki od narednih postova.

Gluma Džeka Lemona. Iako mi je omiljeni glumac Montgomeri Klift, moram priznati da kada bih govorila o savršenom glumcu to bi bio Džek Lemon. Lemon je bio podjednako sjajan i u komedijama i u heavy dramama. Takodje je bio i omiljeni glumac Bili Vajldera, a The Apartment je drugi film koji su zajedno snimili (snimljen je neposredno posle Some Like It Hot). I Džek će dobiti post.

Džek Lemon & Širli Meklejn = magic on screen. Mislim da su mi draži i od Doris Dej i Roka Hadsona. Drugi film koji su snimili zajedno je preslatka komedija koju je takodje režirao Vajlder Irma la douce.

C.C. Baxter: You hear what I said, Miss Kubelik? I absolutely adore you. Fran Kubelik: Shut up and deal...

2. Sabrina (1954) je takodje klasik Bili Vajldera. U pitanju je neobična ljubavna priča izmedju šoferove kćerke Sabrine, romantične u stilu mladog Vertera ( Odri Hepbern) i starijeg, sasvim neromantičnog bogatog neženje koga igra Hemfri Bogart. Bogartova uloga prvobitno je bila pisana za Keri Granta, ali je on ipak odustao od uloge. Njah..i ja mislim da bi Keri bio bolji izbor, ali i dalje volim Bogija, mada je imao i bolje uloge :)

1995. godine radjen je rimejk Sabrine sa Džulijom Ormond i Harisonom Fordom, ali je ostao u senci originalnog filma.

Odri peva La vie en rose :)

3. Waterloo Bridge (1940) je drugi film koji je Vivijen Li snimila u Holivudu, neposredno posle Gone With The Wind. Ovaj film je možda pomalo tužan za praznike, ali za one koji vole da budu pomalo melanholični…:) Vivijen igra mladu balerinu zaljubljenu u britanskog oficira (njega igra Robert Tejlor, mada je trebalo da igra dragi Lorens Olivije) koji odlazi u rat. Greškom, balerina dobija vest da je njen dragi poginuo i u teško ratno vreme, verujući da je sama i da nema druge opcije, počinje da se prostituiše. Medjutim..oficir se vraća…

Auld Lang Syne

4. Forrest Gump (1994) je malo remek delo Roberta Zemekisa sa očaravajućim Tomom Henksom u ulozi ne tako inteligentnog Foresta Gampa koji prolazi kroz sito i rešeto u životu i ipak zna jednu stvar koju mu je mama rekla :

Life is like a box of chocolates. You never know what you’re gonna get.

Film je dobio Oskara za najbolji film 1994. godine

5. Love actually (2003) je britanski mali dragulj, koji je već postao obavezni deo prazničnog programa. Da li zbog savršene glumačke postave, suptilne režije Ričarda Kertisa ( Four weddings and a funeral, savršeni sitkom Blackadder) i interesantnih, ne baš potpuno predvidljivih pričica, Love actually je jedan od najboljih feel good filmova koji su snimljeni u skorije vreme.

6. Song of the south (1946).. morate imati na umu da ovaj blog u osnovi piše jedno dete :) Ovo je Diznijev igrani film o letu koje jedan dečak (Bobi Driskol, dete-glumac tužne sudbine, koji je pozajmljivao glas Diznijevom Petru Panu) provodi na southern countryside. Životnim mudrostima uči ga stari sluga Ujka Remus, kroz priče o malom zecu, liscu i medvedu.

Everybody has a laughing place…

7. Idemo dalje (1982) je prvi domaći film koji pominjem..a zaista volim domaće filmove, barem one stare Markovićeve, Šijanove i Paskaljevićeve :)

Idemo dalje je režirao Zdravko Šotra, a glavnu ulogu tumači Dragan Nikolić. To je divna priča o odrastanju i o tome kako odrasti a ostati dete tj zadržati u sebi lepotu koja će spasiti svet.


The great Chaplin!

Najlepši govor ikada, iz jednog od najboljih filmova ikada -‘The great dictator’ Čarli Čaplina ( njegovog talkie prvenca u kojem je parodirao Hitlera i govorio protiv nacizma u doba kad je Hitler bio na vlasti…kad je nemi Čarli progovorio zaista je progovorio ). Čaplin je kasnije u životu rekao kako bi dao sve da zna šta Hitler misli o filmu, iako ne znamo šta je Adolf mislio zna se da ga je gledao dva puta.

‘I’m sorry, but I don’t want to be an emperor. That’s not my business. I don’t want to rule or conquer anyone. I should like to help everyone if possible – Jew, Gentile – black man – white.

We all want to help one another. Human beings are like that. We want to live by each other’s happiness – not by each other’s misery. We don’t want to hate and despise one another. In this world there’s room for everyone and the good earth is rich and can provide for everyone.

The way of life can be free and beautiful, but we have lost the way. Greed has poisoned men’s souls – has barricaded the world with hate – has goose-stepped us into misery and bloodshed. We have developed speed, but we have shut ourselves in. Machinery that gives abundance has left us in want. Our knowledge has made us cynical; our cleverness, hard and unkind. We think too much and feel too little. More than machinery we need humanity. More than cleverness, we need kindness and gentleness. Without these qualities, life will be violent and all will be lost.

The aeroplane and the radio have brought us closer together. The very nature of these inventions cries out for the goodness in man – cries for universal brotherhood – for the unity of us all. Even now my voice is reaching millions throughout the world – millions of despairing men, women, and little children – victims of a system that makes men torture and imprison innocent people. To those who can hear me, I say: ‘Do not despair.’ The misery that is now upon us is but the passing of greed – the bitterness of men who fear the way of human progress. The hate of men will pass, and dictators die, and the power they took from the people will return to the people. And so long as men die, liberty will never perish.

Soldiers! Don’t give yourselves to brutes – men who despise you and enslave you – who regiment your lives – tell you what to do – what to think and what to feel! Who drill you – diet you – treat you like cattle, use you as cannon fodder. Don’t give yourselves to these unnatural men – machine men with machine minds and machine hearts! You are not machines! You are not cattle! You are men! You have the love of humanity in your hearts. You don’t hate, only the unloved hate – the unloved and the unnatural!

Soldiers! Don’t fight for slavery! Fight for liberty! In the seventeenth chapter of St Luke, it is written the kingdom of God is within man not one man nor a group of men, but in all men! In you! You, the people, have the power – the power to create machines. The power to create happiness! You, the people, have the power to make this life free and beautiful – to make this life a wonderful adventure. Then in the name of democracy – let us use that power – let us all unite. Let us fight for a new world – a decent world that will give men a chance to work – that will give youth a future and old age a security.

By the promise of these things, brutes have risen to power. But they lie! They do not fulfil that promise. They never will! Dictators free themselves but they enslave the people. Now let us fight to fulfil that promise! Let us fight to free the world – to do away with national barriers – to do away with greed, with hate and intolerance. Let us fight for a world of reason – a world where science and progress will lead to all men’s happiness. Soldiers, in the name of democracy, let us unite!

Hannah, can you hear me? Wherever you are, look up Hannah. The clouds are lifting! The sun is breaking through! We are coming out of the darkness into the light. We are coming into a new world – a kindlier world, where men will rise above their hate, their greed and their brutality. Look up, Hannah! The soul of man has been given wings and at last he is beginning to fly. He is flying into the rainbow – into the light of hope, into the future, the glorious future that belongs to you, to me, and to all of us. Look up, Hannah… look up!“


Savršeni filmovi za praznike (znam, znam rano je :)..)

Kako sam ja zapostavila ovo moje malo pisanije! Znam, znam Božić je daleko,ali mene obuzele praznične misli i uživanje u zimiiii, dugoj i hladnoj. Pa evo članka o prazničnim filmovima koji umeju da ulepšaju zimske dane i oraspolože mene malu :) Dakle, kad bude Božić i Nova, a vi zaludni i ušuškani u toplim krevetima, filmski program obično očajan , nadam se da ćete se osloniti na pirateriju i pogledati nešto od preporučenih filmova…

1.  Moj omiljeni praznični film ‘The Bishop’s Wife’ (1947) sa Dejvidom Nivenom, Keri Grantom i Loretom Jang u glavnim ulogama.  Divan mali film za koji samo pravi filmski nerd-ovi znaju.

Dejvid Niven, pravi britanski dzentlemen i uzgred i sjajan pisac u ovom filmu igra bišopa koji želi da sakupi novac kako bi  sagradio katedralu. E sad, bišop je sasvim ok lik, ali non stop misli na tu katedralu i zapostavlja svoju porodicu, a i budući da je stalno natmuren i nije da baš širi ljubav medju ljudima. Veče uoči Božića se obraća Bogu i moli ga da mu ukaže pomoć. Pomoć stiže u vidu andjela..njega igra niko drugi do Keri Granta. Medjutim, Kerijeva pomoć se ne ogleda u menadzerskim savetima za prikljupanje novca, već u ukazivanju bišopu, njegovoj porodici i pa.. skoro svakom ko se pojavi u filmu,  da je prava radost života u jednostavnim stvarima, ljubaznosti i ljubavi prema bližnjem svome. Praktično Keri je u filmu muška Amelija Pulen..sa razlikom što je Amelija delovala povučeno i pogubljeno, a Keri to naravno nije.

Ovo je jedna od najlepših scena u filmu.. radost klizanja :) Hm..koju još ne osetih:)

Citat iz filma :

The only people who grow old were born old to begin with. -poručuje nam Keri :)

2. Drugi omiljeni film…It’s a wonderful life (1946). Mislim da nema osobe koja nije gledala Kaprino remek delo ili da mu barem nije poznata priča. Svake godine se prikazuje za Božić, a ja mislim da bi ga svakog dana trebalo prikazivati.

Nema boljeg filma za dizanje raspoloženja i divno je gledati Džemsa Stjuarta u ulozi malog čoveka koji iako počinje da sumnja u sopstvenu vrednost na kraju shvata da je njegov život dragocen upravo zbog toga što prožima živote drugih ljudi (uz pomoć andjela naravno, samo što andjeo ovog puta nije Keri Grant već simpatični starac sa sedom kosom….i stari Holivud je baš voleo supernatural stories).

Uzgred SVI filmovi Frenka Kapre su zaista divni filmovi puni saosećanja za običnog čoveka, puni životne radosti i na neki način idealistička slika čoveka i pobuna protiv surovog kapitalizma i monotonije koja vlada u društvu. Posebno vredi pomenuti Mr Deeds goes to town, It happened one night, You can’t take it with you.

3.  Holiday (1938)..stvarno staro, stvarno dobro! Treći zajednički film Keri Granta i možda najveće ikone starog Holivuda, Ketrin Hepbern. Za razliku od njihovih kultnih filmova Bringing up Baby i Phildelphia story, ovaj film je manje poznat ali je po mom malom skromnom mišljenju najbolji. Iako je pisan kao komedija, Holiday uspeva da bude u isto vreme zaista očaravajuće pitak  a  deep. Ljubavna priča izmedju mlade bogatašice koja prezire bogataški i udoban način života i verenika njene sasvim drugačije sestre, koji želi da se otisne u svet, živi punim plućima (ali bez dinara) zapravo je okidač za postavljanje onog divnog pitanja koji svi mi postavljamo sebi..ko sam, šta želim i kako vidim sebe u svetu? U stvari reč je o neophodnosti traženja odgovora za tim pitanjem i ne odustajanjem od te potrage iako nas iza ugla čeka siguran posao i plata, a u dubini duše nam je smor..ehhh. ..

4. Ben – Hur (1959) je jedan od najvećih klasika ikada snimljenih. Reditelj filma je jedan od najtalentovanijih i najcenjenijih reditelja starog Holivuda, Vilijam Vajler (Sabrina, Wuthering Heights). Kao i u slučaju It’s a wonderful life, nema šanse da ovaj film niste ukačili jednom na televiziji ili  da ga se ne  sećate iz detinjstva,..a uglavnom se sećate da je trajalo kao gladna godina i da ste plakali…

Originalno je naslovljen kao A tale of Christ. Film paralelno prati život mladog jevrejskog princa Ben Hura, koji je nepravedno bačen u ropstvo od strane svog najboljeg prijatelja Rimljanina, i život Hrista (mada je ceo film više fokusiran na život Ben Hura i na to kako Hristova učenja utiču na njega da zaboravi na osvetu i shvati vrednost praštanja).

Jedna od najlepših scena u filmu:

5. E sad za razliku od prva 4 ovaj nije Božićni klasik, ali meni uvek dobro legne za praznike…Some Like It Hot (1959). Ja sam ubedjena da nema bolje komedije od Vajlderoog klasika o  dva muzičara  koji beže od mafije i prerušavaju se u žene da bi putovali sa ženskim orkestrom. Ne mogu da nabrojim koliko je filmova snimljeno sa tipovima koji se prerušavaju u žene, ali ovo je original i definitivno je najbolji. Sve ostalo je skrnavljenje…Niko nije nadmašio scenario Bili Vajldera, glumu Džeka Lemona i šarm i harizmu Toni Kertisa i Merilin Monro. Zajedno sa Bringing up Baby i Arsenic and old lace, moja omiljena komedija :)

6. Da predjemo na boju…

Jedan od novijih filmova koji će zasigurno postati klasik..Big Fish (2003).

Za mene najbolji film Tima Bartona, mada najmanje uvrnut:) Big fish je sa jedne strane Tim Bartonova ‘Aska i vuk’, priča o tome kako umetnik ima potrebu da pripoveda i tako odagna misli i o neizbežnoj smrti. Sa druge strane to je priča o potrebi za pričom koju svi ljudi imaju , bili umetnici ili ne, a sa istim razlogom…produžavanje, ulepšavanje ovih trenutaka koje imamo i bežanje od smrti.

Big fish je vizelno zadivljujuć, nadahnut film a osoba koja drži ceo film, jeste škotski glumac Juen Mekregor. Juena Mekgregora je divno gledati…:) Ne zato što je zgodan, on je ionako zgodan na nekonvencionalan način, već zato što ima pored neospornog talenta za glumu, veliku harizmu i u stanju je da pomislite ‘How wonderful life is when someone like him is in the world’ :) Takvu harizmu imao je Dzems Stjuart…pa ako povežete It’s a wonderful life i Big Fish, eto divote.

‘There comes a point when any reasonable man will swallow his pride and admit he made a mistake. The truth is… I was never a reasonable man’ :)

7. Jeux d’enfants/Love me if you dare (2003) je francuski film koji ne znam u koji žanr da klasifikujem, a o kome sam već pisala u članku ‘I see life in french rosy hues’. Pogrešno sam nazvala par iz filma Romeom i Julijom, kad su u stvari bliži Hitklifu i Keti iz Orkanskih visova..zabrinuti samo za sebe, zaljubljeni potpuno jedno u drugo i bez ikakve želje za odrastanjem. Divan je to film!

To be continued…..:))

The one about Tom Hardy

Kada je Nevena pisala o nekom novom glumcu? -Nikad, nikad…iako ne poriče da ima divnih, talentovanih mladjih glumaca. Evo kršim pravilo i pišem o jednom novom, svežem licu koje će tek za nekoliko decenija biti u kategoriji ‘divnih, pomalo zaboravljenih glumaca’ koje ja ne zaboravljam (dobro recimo da ga moja deca neće zaboraviti, ’cause I will expire and go to my maker :) ).

Tom Hardy

Elem, novo sveže lice je u prošlom postu najavljeni Tom Hardi. Ako je neko gledao najnoviji Nolanov blockbuster film ‘Inception‘ sigurno je u glumačkoj postavi pored svih ‘većih’ imena primetio i jednog interesantnog, zgodnog Britanca koji je uspeo da zasija u maloj ulozi, potvrdi Olivijeovu čuvenu: ‘there are no small parts, just small actors‘ i unese malo humora u prilično bleakInception‘. Tako je Tom Hardi sada već prošlog leta osvojio Holivud, uvek gladan nove letnje zvezde.

Iz predstave 'Man of mode' na West End-u..hm..izgleda nešto nalik pomodarstvu prisutnom danas u JDP-u..ali valjda je bolje..a i ne bih se zalila da gledam Toma

Razlog zašto verujem da Tom Hardi neće deliti sudbinu sa Bredli Kuperom (inače volim darlin’ Bradley) jeste što Tom spada u one ‘serious ‘ glumce tipa Kristijan Bejl ili Geri Oldman i već se iskalio na londonskim daskama koje život znače i britanskim indie filmovima. Tako da šta god da Holivud pripremi za njega..snaći će se :) Najgore što može da se desi jeste da utroši talenat kao Kristijan Bejl na neke glupe akcione filmove :( Ovo je bio mali intro i ja zabrinuta za Tomovu budućnost..dok uvezujem predmete u sudu punih 8 sati..a Tom sada verovatno leškari u svojoj vili…neka zaslužio je :) Sad ozbiljno..zašto se divim Tomu i volim Toma:

1. Tom je actor’s actor…daje sve od sebe u svakoj ulozi, dakle nije štekara na osećanjima (najbolje mu ide sa negativcimai izgubljenim dušama za sada).

2. Tom me podseća na jednog od omiljenih mi glumaca…Marlon Branda. Pomalo likom, a pomalo i ludačkom energijom. I njemu bi se mogao pripisati komentar Ričarda Bartona na glumu Montgomeri Klifta :Monty, like Garbo and Brando, had the extraordinary facility of giving you a sense of danger.You were never quite sure whether he would blow his lines or explode. Moja rečenica bi išla..Tom like Monty and Brando :)

3. Tom ima sve odlike ‘tragic figure ‘( koje na čudan način bude nežnost u meni ) kao Brando ili Vivijen Li…bolje rečeno imao je te odlike, sad je ok. Naime, prilično rano je postao alkoholičar i imao unutrašnje demone, ali sad izvukao i nesreću sipa u uloge , a ne čašu..mislim nadam se..čovek ima 33 godine, mlado je to.

4. Tom je nekonvencionalni Englez. Kada govorimo o engleskim glumcima, obično imamo na umu Kolina Firta i uštirkane Engleze. Tom kao da je omašio zemlju…sem akcenta uopšte se ne uklapa medju finu englesku gospodu ( a iz dosadne srednje klase je), koju inače jako volim. Jednostavno ima nečeg slobodnijeg, neengleskog u njemu..to ćete shvatiti ako pogledate nešto sa njim..teško mi da se izrazim:)

5. Iako je od onih glumaca koji svoj posao shvataju veoma ozbiljno, čini mi se da ne shvata sebe suviše ozbiljno i volim to. Uvek su mi bili škakljivi oni tragično ozbiljni glumci koji mogu da raspredaju o glumi čitav dan i na taj način pričaju o sebi u superlativima. Tom je čovek koji kapira da je glumac ‘jedno biće koje se igra i pritom naš omiljeni psihoterapeut’ ali ne i Dostojevski…To sam kao skapirala iz pročitanih intervjua..

6.Last but not the least Tom ima  pravi star quality…nema definiciju ali je o tome najbolje rekla stara, dobra Ketrin Hepbern ‘It’s either some kind of electricity or some kind of energy. I don’t know what it is, but whatever it is, I’ve got it.’…hm..Tom has it :)

Završih sa hvalospevom…ako ne verujete pogledajte :

1. Stuart a life backwards (BBC, 2007) je prilično divan mali  film radjen po romanu Aleksandra Mastersa o real life alkoholičaru, narkomanu, beskućniku (koji je povrh svega bolovao od mišićne distrofije) i zaista divnoj, izgubljenoj duši  Stjuartu Šorteru. Ovo je jedan od onih zaista potrebnih filmova danas..onima koji govore o ljudima na margini društva, o kojima se obično ne snimaju filmovi, ali koji zaslužuju da njihova priča bude ispričana. Sa obzirom da Tom nije bio mnogo daleko od Stjuarta bio je savršen izbor za Stjuarta, a on a i ja mislimo da mu je najbolja uloga do sada..

U delovima na youtube:

Stuart: A Life Backwards

A može i da se skine sa neta Blagosloveni da su pirati!

2. Bronson (2008) je britanski indie film, radjen u stilu ‘Paklene pomorandže’ o životu Majkla Petersona a.k.a Čarlsa Bronsona, ‘najnasilnijeg britanskog zatvorenika‘. Lik Bronsona u stvari je okidač za priču o ugnjetavačkom britanskom sistemu, pobuni i korenu nasilja. Nažalost, sam film zaista ne obradjuje temu uspešno i nije ‘must see’ ali je Tom zaista fantastičan, dijaboličan i brandovski nastrojen u ovom filmu.

3. Wuthering Heights (2009)..mislim da bih mogla blog da napišem o Visovima i da sam baš davež..ali šta mogu. Ovo je poslednja adaptacija romana i po mom malom mišljenju pored 1939 i 1992..najbolja verzija (a ima ih..). Izgleda da nijedna adaptacija do sada nije uspela da potpuno uhvati Bronte duh i smisao romana. Uvek nešto nedostaje…Verzija sa Tomom Hardijem, možda na prvi pogled deluje kao da je pravljena za mladje generacije i da nije verna romanu.Tom Hardi pomalo podseća u prvim scenama na ‘Tim Bartonovog ‘ Hitklifa.Anywho, Tom je zaista kao krojen za Hitklifa i ima veoma moćan screen presence (to što stalno upadam sa engleskim, ne mogu da odolim -zabavnije je.. znam da ponekad iritira). Glumica koja igra Ketrin, Šarlot Rajli je inače Tomova verenica u pravom životu. Kao Ketrin je solidna, mada nije dovoljno jaka i deluje kao da će je Tom pojesti u nekim scenama.  O Visovima ću još daviti…u nekom od narednih postova.

4. Oliver Twist ( BBC,2007)…njega ja još uvek nisam celog pogledala..čuvam ga. Tom igra Bil Sajksa, obično omraženog lika. Ali ova današnja deca poludeše zbog Toma, pa prave fan you tube slajdove..‘Marry me Bill Sikes’..hm..?!

5. The Take ( Sky 1, 2009) je adaptacija romana Martine Kol. The 80s, londonsko podzemlje, luda (meni omiljena) radnička klasa i zaplet u stilu grčke tragedije. Tom igra glavnu ulogu, psiho sitnog kriminalca koji je moderna verzija Fjodora Karamazova. Zaista dobra mini serija i gleda se u jednom dahu!

Ali teško može da se skine..za ovo treba cryptload program, skida se brzo:

The Take

6. The Virgin Queen (BBC, 2005)..drama o privatnom životu i vladavini Elizabete I. Već sam pisala o seriji u nekom od prethodnih postova. Zašto volimo Toma Hardija kao Robert Dadlija? -Zato što je u ovoj verziji Dadli a motherfuckin’ man da budem nepristojna i iskrena..:))

U sledećem, nadam se skorijem postu, kad uhvatim vremena..vraćam se starom Holivudu-tema: Pol Njumen :))

Odbrojavanje: Tjudorovi

Mrtva sam…od kako diplomirah zanemarih virtual world, ali danas mi je dan za krokodilisanje i nadošlo mi da upotpunim ‘nikad dosta kostimiranih drama’ post, ali sa serijom postova ;) Slede The Virgin queen, Lost in Austen, The Take(ok nije kostimirano ali za moju dušu) i najzad divni Brideshead Revisited o kome  ću da pišem kad budem baš inspirisana, jer tu treba da integrišem i Lorensa Olivijea ;)

Nego da počnemo:

 The Tudors (2007-2010)

Tjudorovi su radjeni u irsko-kanadskoj koprodukciji ,a cela serija je snimana u Irskoj. Tvorac ove serije je Majkl Herst,  koji se proslavio kao pisac scenarija za filmove Elizabet (1998) i Elizabet : zlatno doba(2007). Kako su se oba filma o engleskoj vladarki pokazala kao veliki uspeh, Herst je odlučio da se zabavi Tjudorovima na malom ekranu i životom Elizabetinog oca- Henrija VIII-og. Kada je počelo prikazivanje Tjudorovih , serija je postigla veliki uspeh kod mladje publike, dok su je kritičari doživeli  kao svojevrsan blasphemy, kako serija obiluje scenama eksplicitnog seksa, nije baš potpuno istorijski tačna, a glumci izgledaju kao supermodeli. Istina je da serija jeste ciljano snimana za američko tržište i mladju publiku, sa sve sexy posterima i čak natpisom na jednom od njih ‘It’s good to be  king’ što je u stvari replika iz Smešne strane istorije Mela Bruksa. Ipak Mrs Lovett staje u odbranu Tjudorovih, jedan je od fanova serije i prihvata seriju kao highly entertaining period drama ;)

It's good to be king!

Snimiti četiri sezone o životu Henrija VIII nije lak zadatak. Za razliku od odlične HBO serije Rim u kojoj ima mnogo više istorijskog materijala za pravljenje ‘uzbudljivije’ serije, život Henrija VIII bio je značajan za Englesku zbog dva dogadjaja: uvodjenja protestantizma u Englesku i braka sa Anom Bolen sa kojom je imao ćerku Elizabet I, koja je možda najznačajniji monarh Engleske. To je dovoljno da se snimi film ili mini serija, ali ako govorimo o jednočasovnim epizodama onda se treba žestoko potruditi da bi serija zaista uspela. Iako po onome što sam čitala istorijska odstupanja nisu previše velika (a na kraju krajeva u svakoj seriji postoje), čini mi se da tvorci serije i nisu imali nameru da snimaju baš ozbiljnu istorijsku dramu, već su jednostavno iskoristili lik Henrija VIII za večnu temu o ljudskoj prirodi i o tome kako ona biva iskvarena kada čovek poseduje vlast i igra se Boga. Sa druge strane tu je i uvek zanimljiva i uvek eksploatisana tema religije i uloge koju ona ima u životu ljudi, koja nas dovodi  do pitanja Velikog Inkvizitora..da li su Hristova učenja u stvari preveliko breme za čoveka? Jer ono što je u Tjudorovima savršeno prikazano, (pogotovo u mnogo mračnijim, poslednjim epizodama) jeste da su pravi vernici retki, a da ima najviše ekstremnih katolika i ekstremnih protestanata, da je svako u svojoj sopstvenoj zabludi, a da pritom u svakom živi jedan starozavetni čovek  koji je sasvim daleko od slike i prilike Isusa Hrista.

Henrijevi brakovi, jesu pravo tabloidno štivo i verovatno razlog zašto je serija postigla veliku popularnost. Kome ne bi bio zanimljiv tip koji je od svojih šest žena dve poslao na giljotinu, a dve smestio gde mu je volja kad su ga smorile i bio velika napast kad su pitanju trudnoće i muški naslednik? Na veliku negativnu kritiku takodje je isprva naišao izbor glumca koji igra Henrija. Njega igra mladi Irac Džonatan Ris Mejers koji da..izgleda kao supermodel. Dok je sasvim izvesno da pravi Henri nije izgledao kao supermodel, istina je da i ne možemo da znamo kako je izgledao kad je bio mlad. Postoji Holbajnov portret Henrija, kad je već bio star i poznato je da je takodje u poznim godinama bio veoma gojazan, jer je imao povredjenu nogu i nije više mogao da bude fizički aktivan kao u mladosti. Zato ko kaže da Henri VIII nije bio zgodan kao mlad? Doduše imao je ridju kosu,što baš i ne govori u prilog njegovoj lepoti…samo moj ukus..Anyway, prvi glumac koji je igrao Henrija bio je genijalni engleski glumac Čarls Loton (The Private Life of Henry VIII, 1933), koji je bio gojazan i imao impozantnu pojavu, pa odatle i mit da svaki glumac koji ga igra treba da je big and strong, što priznaćemo Džonatan i nije. Medjutim, u celoj izromansiranoj priči o grešnom kralju Henriju, njegovoj oholosti i ljubavima, Džonatanovo lice koje je je jedan modni stilista nazvao ‘eternal spring’ sasvim se uklapa i teško da bi neko zaista gledao ovu seriju da neko drugo lice ubija toliku raju a i svoje prijatelje i supruge. Površno, ali tako tačno..I dare to say!

Posle turobnog, grešnog života Henri nam otvara dušu u poslednjoj epizodi, koja ima jednu predivnu sekvencu Henrijevog sna sa belim konjem na kome jaše smrt i mladim Henrijem koji ponosno gleda u sazveždje dok mu se konjanik približava. Bila je to dobra serija!

When we compare the present life of man on earth, with that time of which we have no knowledge, it seems to me like the swift flight of a single sparrow, through a banqueting hall on a Winter’s day.  After a few moments of comfort, he vanishes from sight, into the Wintery world from which he came.  Even so, man appears on earth for a little while.  But, of what went before this life, and what will follow, we know nothing.

The Tudors

Cipelice & ciglice & veštica & čarobnjak

Jedna divna dama me je podsetila da je vreme da napišem nešto i o Čarobnjaku iz Oza i putu od žute cigle, po kome me je ovo moje malo pisanije i dobilo ime. 

Čarobnjak iz Oza je jedan od filmova koji obeležiše moje detinjstvo. Snimljen je po dečijem romanu autora Frenka Bauma ‘Divni čarobnjak iz Oza’. Godina kada je snimljen beše davna 1939-ta, koju mnogi nazivaju zlatnom godinom holivudskog filma (iste godine snimljeni su  klasici Prohujalo sa vihorom, Orkanski visovi, Poštanska kočija, Ninočka, Gospodin Smit ide u Vašington). Te iste 1939 godine Evropa je bila u ratu, a Holivud je bio bezbedno mesto ‘where troubles melt like lemmon drops’ kao Oz iz priče o Čarobnjaku..

Priča o Doroti iz Kanzasa koja igrom slučaja dospeva u magičnu zemlju Oz je jedna od najlepših dečijih fantazija ikada napisanih, a film iako sniman pre 70 godina nikako da zastari. Zanimljivo je to što  je i pored današnjih specijalnih efekata u Hari Poteru’(mene je potpuno zaobišla ‘poteromanija’ i nikako da skapiram kako toliki negativci ne mogu da srede kratkovidog dečka..) i još nekim novim dečijim filmovima, Čarobnjak  i dalje neuništiv i mislim da nema deteta kome će biti dosadno da ga gleda ‘ne 3D’ Oz i Doroti.Ono čime Čarobnjak potpuno kupuje pažnju svakog deteta jeste iskrena emocija i entuzijazam glumaca, a pre svega priča sa kojom svako može da se identifikuje..priča o odrastanju, značaju porodice i suočavanju sa strahom.

Doroti u Kanzasu..mašta o zemlji 'negde iznad duge'. Delovi filma u Kanzasu snimani su u 'sepia' boji za razliku od delova u Ozu-nestvarnoj zemlji, gde je sve snimano u jarkim bojama

Slično kao u Alisi u zemlji čuda, Petru Panu i Narniji glavna junakinja ulazi u bajkoviti svet, u stvari izmaštan od nje same, gde mora prevazići mnogobrojne prepreke i ostvariti odredjeni cilj  samo da bi shvatila istinu o sebi i lakše savladala prepreke koje je čekaju u realnom svetu.

Doroti Gejl je devojčica iz malog grada Kanzasa. Ona živi srećno sa svojim ujakom, ujnom i prijateljima dok jednog dana njen mali pas Toto ne ujede neprijatnu komšinicu gdjicu Galč, koja ga posle toga odvodi da bi ga uspavali. Pas uspeva da pobegne i vrati se devojčici, a ona pošto uvidja da bi joj ponovo uzeli psa odluči da pobegne od kuće. Dospeva na vašar gde upoznaje madjioničara koji  čita ljudima njihove sudbine. Medjutim madjioničar uvidevši da je devojčica pobegla od kuće, govori joj kako je njena ujna veoma bolesna i kako mora podhitno da se vrati kući. Doroti onda pokušava da se vrati kući ali nailazi veliki tornado. Ona biva uvučena u njega i budi se u zemlji Oz u kojoj je dočekuje Dobra veštica sa Severa i mančkini, koji joj pevaju pesmu u znak zahvalnosti što je ubila Zlu vešticu sa Istoka. Da bi se vratila kući Doroti mora doći do Čarobnjaka iz Oza, zbog čega joj Dobra veštica daje talisman- magične crvene cipelice koje su pripadale Zloj veštici sa Istoka. Sasvim slučajno iste cipelice želi i Zla veštica sa Zapada koja postaje Dorotin glavni neprijatelj. Osim što je čuvaju crvene cipelice, Doroti je sigurna sve dok ide putem od žute cigle koji vodi do Smaragdnog grada gde se nalazi Čarobnjak. Na putu  do čarobnjaka joj se pridružuju Strašilo koje je u potrazi za pameću, Limeni čovek koji je u potrazi za srcem i Plašljivi lav koji je u potrazi za hrabrošću.

                                                                                             

We're off to see the Wizard, the wonderful Wizard of Oz..because, because,because..because of the wonderful things he does

Oz je u stvari ma koliko bajkovit bio samo odraz Kanzasa. Dobra veštica koja dočekuje Doroti i otprema je na put u stvari je lik njene preminule majke. Crvene cipelice koje Doroti dobija kao talisman zapravo su znak da je došlo vreme za sazrevanje, to su ‘cipele za odrasle’. Moj dragi put od žute cigle u stvari  je put ‘samoostvarivanja’, to je spiralni put koji vodi preprekama i opasnostima koje treba prevazići da bi se na kraju došlo do blagostanja i potpunosti. Strašilo, Limeni čovek i Plašljivi Lav (likovi njenih prijatelja u Kanzasu) su zapravo jedan karakter -‘odrasla osoba’ koja je inteligentna, osećajna i hrabra, a Doroti je na putu da postane odrasla. Naravno tu je i Zla veštica sa zapada (u stvari lik gdice Galč) koja predstavlja nas same u sukobu sa sobom, sopstvenim strahom i nemoći. Svako ima svoju Zlu vešticu na sopstvenom putu od žute cigle koja želi da nam oduzme crvene cipelice i ne da nam da ostvarimo svoju pamet, hrabrost i osećajnost. I poslednji u zemlji Oz je Čarobnjak. Čarobnjak predstavlja očinsku , dobronamernu figuru (on je lik čoveka sa vašara) koja nema zapravo moć da vrati Doroti kući i da popravi sve stvari, kao što ni naši roditelji ne mogu uvek da nam pomognu, već dolazi vreme kada mi moramo da se izborimo sa sopstvenim problemom.

                                                                                                                  

Wizard to Scarecrow:Why, anybody can have a brain. That's a very mediocre commodity. Every pusillanimous creature that crawls on the Earth or slinks through slimy seas has a brain. Back where I come from, we have universities, seats of great learning, where men go to become great thinkers. And when they come out, they think deep thoughts and with no more brains than you have. But they have one thing you haven't got: a diploma.

Wizard of Oz:As for you, my galvanized friend, you want a heart. You don't know how lucky you are not to have one. Hearts will never be practical until they can be made unbreakable The Tin Woodsman:But I still want one.

Moj omiljeni lik Plašljivi Lav ( kad sam bila mala u Boško Buha se davala odlična predstava u kojoj je lava igrao Boda Ninković)

Put ‘em up, put ‘em up! Which one of you first? I’ll fight you both together if you want. I’ll fight you with one paw tied behind my back. I’ll fight you standing on one foot. I’ll fight you with my eyes closed… ohh, pullin’ an axe on me, eh? Sneaking up on me, eh? Why, I’ll… Ruff!

Zla veštica sa Zapada:Going so soon? I wouldn't hear of it. Why my little party's just beginning

Iz zemlje snova Doroti uspeva da se vrati u Kanzas izgovorivši čuvene reči ‘There’s no place like home’. U Kanzasu se budi u svojoj staroj sobi, okružena prijateljima i porodicom gde shvata da je sve bio san, ali da je sad ipak za iskustvo mudrija.

Somewhere over the rainbow
Way up high
There’s a land that I heard of once in a lullaby

Somewhere over the rainbow
Skies are blue
And the dreams that you dare to dream really do come true

Someday I’ll wish upon a star
And wake up where the clouds are far behind me
Where troubles melt like lemon drops
A way above the chimney tops
That’s where you’ll find me

Somewhere over the rainbow
Blue birds fly
Birds fly over the rainbow
Why then oh why can’t I?

If happy little blue birds fly beyond the rainbow
Why oh why can’t I?

‘You mustn’t be afraid to dream a little bigger, darling’ Inception

Eh..dok sam još pod utiskom…ovaj naslov..replika iz filma mi postaje novi moto ;)

Odgledala dugo iščekivani film Kristofera Nolana ‘Inception’. Dva i po sata besomučnog tripovanja…zaslužuje post ..i izvlačenje paralele sa  briljantnim filmom Alehandra Amenabara ‘Abre los ojos’ ( Open your eyes) i Hičkokovim remek delom ‘Vertigo’..nerd alert!

‘Inception’ je najnovije ostvarenje istaknutog britanskog reditelja Kristofera Nolana poznatog po filmovima ‘Memento’, ‘The Prestige’ i ‘The Dark Knight’. Ono što je zanimljivo u vezi sa njegovim filmovima jeste da na čudan način pokazuju da je danas u Holivudu i dalje moguće snimiti film sa dobrom pričom i  inteligentnim scenarijom a upakovati ga u box office hit. Njegovi filmovi pomalo podsećaju na Hičkokove, u smislu nepredvidivosti i inteligentnih zapleta..i okreta. Osećate se kao da ste u lavirintu dok gledate njegove filmove, i obično treba da pogledate 2 do 3 puta film da biste se iskobeljali.

‘I always find myself gravitating to the analogy of a maze. Think of film noir and if you picture the story as a maze, you don’t want to be hanging above the maze watching the characters make the wrong choices because it’s frustrating. You actually want to be in the maze with them, making the turns at their side, that keeps it more exciting…I quite like to be in that maze. ‘Kristofer Nolan..i ja Kristofere i ja ;)

Uz sve pohvale Nolanu, Mrs Lovett mora da bude the snob..i ipak primeti da sem impresivne brainy igre  filmovi Kristofera Nolana i ne nude nešto više…( ja pljuckam pod Krisovim prozorom). Sama priča i likovi ostaju nekako u pozadini cele zagonetke koja nam je postavljena.Tako da novi Felini, Tarkovski, Kapra..Nolan to ipak nije. Opet, pored svega što se danas snima, Nolanovi filmovi su neka vrsta inteligentne zabave, i svakako zaslužuju da budu primećeni.

Nego..Inception..

Ja bih ga gurnula na policu sa SF psihološkim trilerima sa dosta akcije..da svidja mi se ;)

Leonardo di Kaprio..iako sam dugo bila u ubedjenju da me njegovi brčići ne mogu prevariti i da i dalje ima 15 godina, izraste u prilično interesantnog glumca koji je odlično izneo ulogu Doma Koba, špijuna koji radi za medjunarodnu korporaciju koja se bavi ‘kradjom snova’ ( on je istreniran da udje žrtvi u podsvest dok spava i ukrade važne informacije, ideje..bla bla..pravimo se da  je to moguće). Medjutim njegova tužna priča je da mu je zabranjen ulazak u SAD, gde su mu deca, jer se veruje da je ubio svoju ženu. I tako Leo tumara, od tudjeg sna do sna, dok mu novi klijent ne ponudi ‘an offer he can’t refuse’ tj bezbedan povratak kući ako uspe da obavi jedan rizičan, gotovo nemoguć posao..usadi ideju u tudju podsvest dok žrtva spava.

Leo se upušta u misiju sa gomilom impresivne glumačke postave ( Tom Hardi, Elen Pejž, Marion Kotijard, Kilijan Marfi, Majkl Kejn) ali jedina stvar koja ga ometa dok obavlja zadatak u snu jeste lik njegove umrle žene, koja želi da ostane sa njom u snu. Impresivno..i u lavirintu smo : sa sve dreamlike sekvencama, prepoznavanju sopstvenih tripova tripova iz snova, zapitanosti da li je moguće da je stvarnost san, šta je zapravo stvarnost…U tome i jeste  čar filma: imamo hrabrog reditelja, priču smeštenu u san,  dakle beskonačan prostor za zabavu i poigravanje.

Medjutim čitava priča ne bi funkcionisala da nije lika Leove žene, koju igra ‘tres charmant’ Marion Kotijard. Leo pati za njom, priča o uspomenama, deci..to čini film kompletnim jer dodaje celoj priči the human element. My lips are sealed što se tiče toga šta se zapravo desilo sa ženom i kako se film završava.

 Originalno snimljen ali ne u potpunosti originalan film. Nikakva zamerka, na kraju krajeva svi veliki reditelji i ostali umetnici pozajmljivali su od drugih reditelja. Ali mislim da vredi porediti jedan mali španski dragulj sa Inception..u pitanju je Abre Los Ojos.

Abre los ojos ( Open your eyes ) je film briljantnog španskog reditelja Alehandra Amenabara..(e on je u rangu Tarkovskog –  režirao The Others, Mar Adentro, Agora), snimljen je 1998 godine i postao pravi kultni film u Španiji. Filmu nažalost ne ide u korist što se pominje kao film po kome je radjen Vanilla Sky ( prilično očajan i konfuzan film..). Naime Tomu Kruzu se toliko dopao film da je rešio da zaigra u rimejku, ali izgleda nije znao šta mu se tačno dopalo, eh..Toma na stranu.

Abre Los Ojos se takodje bavi temom stvarnost vs snovi. Glavni lik je mladi zgodni bogataš Cesar ( Eduardo Noriega) koji je iako naizgled ima sve ,prilično dezorijentisan u životu. Upoznaje devojku svog najboljeg prijatelja Sofiju ( Penelope Kruz) i iako provodi sa njom malo vremena čini mu se da se po prvi put zaista zaljubljuje. Medjutim saobraćajna nesreća u kojoj  ostaje nepovratno unakažen menja sve u njegovom životu. Od tog dela u filmu više se ne može razaznati šta je stvarnost a šta san za Cesara. On jedino zna da je u psihijatrijskoj bolnici u kojoj ima seanse sa psihijatrom koji pokušava da ga vrati i stvarnost u kojoj je optužen za ubistvo svoje ljubavnice koja je vozila automobil uoči nesreće. Lik koji ga konstantno progoni u snu/stvarnosti je Sofija.

Iako na mnogo dublji način prilazi celom problemu šta je stvarnost a šta san, dok Inception čini mi se ne postavlja namerno to pitanje već samo plovi u zabavi, kao da je Nolan neke scene bazirao na Abre Los Ojos..( npr san unutar sna, pogled drugih ljudi koji su projekcije u snu, menjanje lica jedne iste osobe u snu..). Ne mislim na same te pojave u snu, jer se one svima nama dešavaju, pa i nisu neko otkriće, već na sam način na koji su snimljene, ali mnogo bombastičnije u Inception.  Zatim tu je i cela ideja o opasnosti kad naša podsvest počinje da kreira svet ispunjen sećanjima..kao naručeno iz Abre Los Ojos. Takodje: poslednja scena i  dvosmisleni kraj..dosta podseća na Amenabarov film.

Ono što privlači pažnju u oba filma jesu glavni ženski likovi..Penelope Kruz i Marion Kotijard. Oba lika deluju nedostižno, gotovo ethereal, kao da glavni junak misleći o njima u stvari i sanja san. Sve vuče zapravo na Hičkokov film Vertigo. Vertigo se naravno ne bavi snovima, već na zanimljiv način istražuje ljudsku podsvest i opsesiju. Lik Džemsa Stjuarta zapravo iz svoje podsvesti kreira lik savršene žene..( Kim Novak) i neke scene u kojima se ona pojavljuje su ‘dreamlike’. Stjuart igra detektiva unajmljenog da prati ženu starog prijatelja. Ukratko…ona izgleda kao femme fatale, on se zaljubljuje u nju, ubrzo ona gine. Ali njena smrt je zapravo iscenirana. Stjuart upoznaje drugu,  običnu ženu koja ima potpuno isto lice kao njegova femme. Sa njom se smuva ali opsednut likom prve žene ( nesvestan da je u pitanju ista osoba) on je primorava da oblači istu odeću i boji kosu isto kao ona. Na kraju femme or no femme..Kim zaista gine..a Stjuart ostaje zaljubljen u ženu koje zapravo nema. U stvari to mu dodje nešto kao romantični idealizam..stvarnost ne dopušta da budemo sa osobom koju smo digli na tron eh..too perfect to be real. Tako se i u Abre Los Ojos i Inception provlači  priča o savršenoj ljubavi, opsednutosti savršenom ženom, smeštena u svet snova. Od koga li je Hičkok uzeo ideju…? ;)

Sve u svemu, Inception is a must see..a sa obzirom na ponudu u bioskopima..to je i ‘offer you won’t refuse’. Ali ako neko hoće još snovidjenja i inteligentnog scenarija Abre Los Ojos je must see 2..a Hičkok isto nije loša ideja ;)

Još pomislih na :

* Dreamscapes ( 1984)..film sa Denis Kvejdom, radjen po noveli Stivena Kinga ( priča o čoveku koji ima neobičan dar..može da udje u snove drugih ljudi)..to je neka osnovna sličnost sa Inception.

* Portrait of Jennie ( 1948)

*Eternal Sunshine of the Spottless Mind ( 2004)

* The Imaginarium of Doctor Parnassus (2009)

Pohvala Hičkoku

Mali debeljko koji je bio jedan od najtalentovanijih i najuticajnih režisera prošlog veka. Zvali su ga the master of suspense i zaslužio je taj nadimak sa punim pravom.  Ne znam kako bih žanrovski odredila Hičove filmove, mislim da bi za njega trebalo da smisle posebnu kategoriju..hičdrama..hičtriler..sve u svemu ni danas ni u Hičovo doba od ’30tih do kasnih ’50tih..niko nije u stanju da se toliko igra sa gledaocem i drži ga na ivici sedišta kao što je on to radio.

Hičkokizmi

1.Neobične situacije.. da bliže pojasnim: savršeno običan čovek..jedan lep dan..desi mu se nešto u šta bi teško poverovali da može da se desi u stvarnom životu a opet Hič vas ubedi da je sve itekako moguće..npr..napadnu vas ptice, ludak ubije vasu ženu jer je u tripu da ima dogovor sa vama da vi zauzvrat ubijete njegovog oca, krenete na posao,a zamene vas sa tajnim agentom i pokušavaju da vas ubiju..i još mnogo primera.

2.Držanje gledaoca  na ivici sedišta..mislim da ova rečenica sumira sve :There is no terror in the bang, only in the anticipation of it.

3.Izam koji se  nekako nadovezuje na prethodni: nije ni Hiču stalo do toga da se glavni junak izvuče iz sve te zbrke već do načina na koji se on izvlači iz zbrke.

4.Junaci edipovci..ne znam zašto ali nema samo ‘psiho’ Norman Bejts  čudnu vezu sa majkom, već i  lik Keri Granta u North by Northwest i Roda Tejlora u The birds.

5.Glavne junakinje a ujedno i žrtve su plavuše..Hič jednom reče Blondes make the best victims. They’re like virgin snow that shows up the bloody footprints. Hm..

Hičova omiljena  filmska plavuša..iznenadjujuće nije bila Ingrid Bergman već Grejs Keli.

Mnogi smatraju da je glumica Kerol Lombard bila Hičkokova inspiracija za ‘icy blondes’ likove. Ova divna glumica bila je kraljica screwball komedija ’30tih ( o njima sam već pisala, a ona zaslužuje poseban post) i velika ljubav Klerka Gejbla. Sa Hičkokom je saradjivala samo jednom. Na njen nagovor Hičkok je režirao komediju Mr and Mrs Smith. Medjutim film je loše prošao i kod kritičara i publike. Mada..bolji je od rimejka ;)

6.Dva omiljena Hičova glumca:

Keri Grant ;) Hičkok je jednom rekao kako je Grant jedini glumac koga je ikada voleo. Takodje je priznao da voli da mu Keri bude glavni junak..zbog toga što je sve ono što on sam nije..zavodnik, savršeni džentlmen..sve u svemu zgodni tip kome sve ide od ruke.

Džems Stjuart

U njemu je Hičkok video suprotnost Grantu i sličnost sebi. Stjuart je u Hičkokovim filmovima igrao average tipa..stidljivog, pomalo metiljavog lika koji ipak sredjuje stvari ali ne na tako lak način kao Keri.

Moji top Hičkokovi filmovi

1. Strangers on a train ( 1951):

 Ako ikada bude putovali vozom i pridje vam pričljivi tip sa teorijom o savršenom zločinu..( ‘criss – cross’ razmenite ubistva da bi se rešili  motiva..prilično lukavo) nemojte to shvatiti kao šalu. U ovom fantastičnom,ne toliko poznatom Hičkokovom filmu nema velikih zvezda ni plavuša ;). Meni interesantan je Robert Voker, glumac koji igra just a little bit crazy fellow  koji predlaže poznatom teniseru zamenu ubistava. Voker je imao isti emocionalni intenzitet kao Montgomeri Klift i Džems Din i da nije godinu dana posle snimanja ovog filma preminuo zbog  slučajnog predoziranja lekovima ( nešto kao Hit Ledžer) ko zna šta bi sve snimio ;( Bio je muž filmske dive Dženifer Džons, koja je nedavno preminula.

Strangers on a train je prilično napet film. Zanimljivo je to što je glavni junak teniser i što zapravo tokom celog filma imate osećaj kao da gledate prilično neizvesnu tenisku utakmicu. Sve je igra..sve u igri je sreća..negde izmedju redova kaže Hič. Slična ideja javlja se i u Match Point Vudi Alena ( ha moram da ubacim citat iz tog filma..savršen je za Strance ‘The man who said „I’d rather be lucky than good“ saw deeply into life. People are afraid to face how great a part of life is dependent on luck. It’s scary to think so much is out of one’s control. There are moments in a match when the ball hits the top of the net, and for a split second, it can either go forward or fall back. With a little luck, it goes forward, and you win. Or maybe it doesn’t, and you lose.’ )

Prilično sjajan trejler..

1987 snimljena je sjajna crna komedija Throw momma from the train sa Deni De Vitom i Bili Kristalom. Inspiracija..criss cross Stranci ;)

2. Suspicion ( 1941)

Hičkokov prvi film sa Keri Grantom. Keri igra mladog zgodnog neženju ( suprise..) koji je navikao na život na visokoj nozi ali je praktično uvek bez novca, zapada u dugove yada, yada, yada..Džoan Fontejn ( 1940 je igrala glavnu ulogu u Rebeki) nailazi kao naručena. Slično kao i u Rebeki i ovde igra povučenu, mišastu devojku samo ne baš toliko naivnu. Ona je bogata..Keri je zaljubljen..eto venčanja. Medjutim, Džoan tek posle venčanja saznaje za njegove dugove i počinje da tripuje da Keri želi da je ubije kako bi se dokopao njenog nasledstva. Hič nas drži napetim..jer i mi više puta pomislimo that there will be blood. Medjutim, kraj je prilično razočaravajuć jer nije onakav kakav je Hičkok želeo već kakav su holivudski producenti želeli.

3. Rebecca ( 1940)

Hič adaptira poznati roman Dafne di Morije- Rebeka. U glavnoj ulozi su divni Lorens Olivije ( tek snimio Wuthering heights i postao matine idol) i Džoan Fontejn. Mlada ( opet mišasta i povučena) devojka udaje se za starijeg bogatog udovca. Medjutim uskoro otkriva da je duh njegove preminule žene Rebeke itekako prisutan u njegovom životu.

Ovo je prvi Hičkokov film snimljen u Holivudu i jedini za koji je dobio Oskara. Kasting za glavnu glumicu trajao je dugo. Vivijen Li, supruga Lorensa Olivijea se baš bila naoštrila da dobije ulogu. Medjutim divna Viv jednostavno nije bila dovoljno jednostavna i innocent looking ( imajući na umu da je tek bila snimila Gone with the wind..pa se  Skarlet baš i nije uklapala u priču). Hičkok je kasnije prokomentarisao ( a svima nam je isto na umu ) da bi da se u filmu pojavljuje Rebeka, Vivijen Li bila savršena za nju. Džoan je sa druge strane bila idealna, ali joj samo snimanje Rebeke nije bilo najprijatnije iskustvo. Naime, cela ekipa i sam Hičkok i Olivije su bili prilično nasty prema Džoan..niko je ne primećuje/svi imaju pogled ‘smaraš’..sve na nagovor Hičkoka da bi postigla bolje rezultate u glumi..tj saživela se sa likom. Sve u svemu, divan mali film ;)

Čuvena scena u kome Mrs Denvers ( mala buvica Rebeke) nagovara Džoan da skoči i okonča muke pošto nikad neće biti divna kao Rebeka.

4. Notorious ( 1946)

Keri Grant & Ingrid Bergman & Rio. Špijunska priča i ljubavna priča..sve savršeno upakovano. Napeto ;) Nekoliko sjajnih scena koje udjoše u filmsku istoriju. Izmedju ostalih i ‘najduži filmski poljubac’. Alek Boldvin je jednom tačno primetio kako ni u jednom filmu ne možete toliko da poverujete da žena iskreno voli muškarca..koliko možete da poverujete da Ingrid Bergman voli Keri Granta.

5. I confess ( 1953)

Da budem iskrena, mislim da je ovo jedan od Hičkokovih lošijih filmova i da ne znam da je on režirao, pomislila bih da je potpuno drugi reditelj režirao film.  Iako je potpuno odskakao od svih Hičkokovih filmova i imao skroman uspeh, ovaj film postao jako popularan medju ‘french new wave’ rediteljima 50tih godina.

Zaplet: ubica se ispovedi katoličkom svešteniku, sveštenik ga ne odaje policiji, uskoro sumnja pada na sveštenika. Da li će priznati ili ne?

Loše strane: nedovoljno razradjena ideja o hrišćanskoj patnji za drugoga- zato i malo neuverljiva, cela sredina filma protraćena na svedočenje žene koja je u mladosti bila ( i još uvek je ) zaljubljena u sveštenika pa želi da mu osigura alibi ( bio je sa njom uoči ubistva), a time ugrožava svoj brak, kraj opet nije onakav kakav je Hičkok želeo ( on je želeo vešanje sveštenika)

Dobre strane: Eh njih ipak ima više i zato volim ovaj film..

Moja omiljena uloga Montgomeri Klifta. Pripremajući se da igra sveštenika čitao je Kafku, gledao dosta filmova Čarli Čaplina i dopisivao se sa mladim francuskim opatom za koga je rekao da je jedina osoba koju zna a koja je ‘in the state of grace’. Nikad ranije nisam gledala film za koji mogu da kažem ‘pa i nije sjajan’ ali gluma je odlična. Francuski reditelj Fransoa Trifo rekao je : ‘Monty was truly remarkable. Throughout the picture, his attitude as well as his expression is consistent. He has an air of dignity at all times. It’s only through his eyes that we see his bewilderment at all the things that are happening to him.’

Sredina koja se ne uklapa u film ima itekako svojih čari..u pitanju su romantične scene ( ali ne volim ih jer su romantične) već zato što imate osećaj da gledate nemi film u koji ste prosto uvučeni.

Karl Malden..ili ti Mladen Sekulović..tip sa velikim nosem koga svi vole ;) Igra policijskog inspektora..i nikad nisam mogla da pretpostavim da će mi biti interesantan policijski inspektor. Volim Karla, sjajan glumac!

Nekako..nemam pojma zašto..jednostavno volim film ;)

Monti čeka svoju devojku..ovo je ta sredina..before he became a priest ;)

Još neki Hičovi filmovi koje volim : Psycho, Shadow of a doubt ( Hičkokov omiljeni), The trouble with Harry,The Birds..

I see life in french rosy hues ;)

Najzad sedoh malo da odblogujem..pa putujem na divni divni Ohrid i bice ‘goodbye my blog, goodbye my friend..you have been the one..you have been the one for me…’ i onda cu se vratiti i ponovo piskarati.

Elem tema dana tj ovih dana..moja obnovljena ljubav prema Francuzima. Pre nekoliko godina bila sam u francuskoj fazi..Godard, Šabrol, sve živo sa Danijelom Otejom i Emanuel Bear, Odri Tatu itd..onda sam ih nekako zapostavila dok nisam upala u bezizlaznu fazu ‘šta više da odgledam’…I onda slučajno ( dobro ne baš, pošto htedoh da odgledam nešto sa izvesnim ‘nemam pojma kako mu se izgovara prezime’..Gijom Kane..čini mi se…elem i onda je došao još jedan film..i još jedan..i ubrzo provalih da su to tri najbolja filma koje sam gledala u poslednje vreme a da su iz 2000 i neke tj relativno novi). I toliko mi se dopadaju da zaslužuju post!

1. Gijom 1

Jeux d’enfants ( Dečije igre)..ili kako su Ameri preveli Love me if you dare. Savršen mali uvrnuti film o ljubavi koja je isuviše čista za ovaj iskvareni svet..samo što Romeo i Julija ovog puta dolaze u malo drugačijem paketu ;)

Dečak Žilijen i devojčica Sofi..ona je Poljakinja prema kojoj su sva deca gadovi kakvi samo deca i umeju da budu, a on je prilično nestašan dečko kome je mama na samrti i koji nema baš najbolji odnos sa strogim i ozbiljnim ocem..i jedini dečko koji uopšte obraća pažnju na Sofi.  Sve u svemu na licima kao da im piše čuvena Jejtsova ‘Come Fairies, take me out of this dull world, for I would ride with you upon the wind and dance upon the mountains like a flame!..(morala sam to da ubacim..ima li ičeg lepšeg?) Samo što zabavni svet stvaramo sami..a još je bolje kad imamo nekog sa kim smo stvorili taj svet..e pa to Žilijen i Sofi rade. Imaju mali simbol svog sveta..limeni ringišpil koji pripada onome ko pobedi u igri izazova koju konstantno igraju. Da li će izvaliti nešto na času, upropastiti neko venčanje, biti kažnjeni..to sve nije bitno..the outside world za njih dvoje i ne postoji, postoji njihov dečiji imaginarni svet u kome problemi nestaju i lajt motiv je La Vie En Rose. Jedino što se igra ne prekida dok su deca, već traje i 10 godina kasnije i tada bivaju suočeni sa spoljnim svetom..sa obavezama, sa odgovornošću..I sve je savršeno dok jedno od njih ne odluči da zaboravi na La Vie En Rose svet i odraste..i još 10 godina prolazi..i priča ima 3 alternativna kraja..

Zaista nešto najoriginalnije i najzabavnije što sam gledala u poslednje vreme, ma uopšte. Za svakog ko voli Ameliju Pulen ili Bartonov Big Fish..ovaj filmm je takav gušt! I glumci (nije što volim Gijoma)..su stvarno odlični. Marion Kotijard igra Sofi i divna je, mada je nisam gledala u hm..opet La Vie En Rose i nisam nešto željna filmova sa njom, ali za ovo skidam kapu. Plus u real life je udata za Gijoma..nekom je život majka…

Evo ga i američki trejler..sa sve ‘Švarceneger glas naratorom’..deluje ‘Dzulija Roberts predvidivo’ ali nijeee…;)

Navukla sam se na pesmu..La Vie En Rose..Edit, Lui Armstrong daj šta daš. Neverovatno divne reči..prevod sa francuskog :

Eyes that gaze into mine,
A smile that is lost on his lips—
That is the unretouched portrait
Of the man to whom I belong.

When he takes me in his arms
And speaks softly to me,
I see life in rosy hues.
He tells me words of love,
Words of every day,
And in them I become something.
He has entered my heart,
A part of happiness
Whereof I understand the reason.
It’s he for me and I for him, throughout life,
He has told me, he has sworn to me, for life.
And from the things that I sense,
Now I can feel within me
My heart that beats.

In endless nights of love,
A great delight that comes about,
The pains and bothers are banished,
Happy, happy to die of love.

When he takes me in his arms
And speaks softly to me,
I see life in rosy hues.
He tells me words of love,
Words of every day,
And in them I become something.
He has entered my heart,
A part of happiness
Whereof I understand the reason.
It’s he for me and I for him, throughout life,
He has told me, he has sworn to me, for life.
And from the things that I sense,
Now I can feel within me
My heart that beats.

2. Gijom 2

I kako sad stati na ovome? Morala sam da torrent-ujem i još ponešto..nisam očekivala puno ali i ovaj film je odličan. Nije lud kao prethodni, ni baš toliko zabavan ali je ipak bolji od većine filmova u ponudi danas. Zove se ‘Ensemble c’est tout’ ( prevedeno Hunting and gathering, mada pojma nemam zašto, ne znam francuski ali smislenije je ‘Together, That’s All’…kod nas..nije ni prevedeno). Troje mladih ljudi, Pariz, usamljenost, šta zapravo tražimo u životu..( u stilu Čehova) i nije bedački već prilično digne raspoloženje. Odri Tatu i Gijom se smuvaju..kud ćeš više?

3. Gijom 3

Ah još uvek pod utiskom prvog filma..i prilično zaintrigirana drugim..odlučih da random istorentujem treći..mislim random biram medju krugom Gijom filmova. Naidjoh na potpuno uvrnut film koji se zove ‘The secret adventures of Gustave Klopp’ ili na francuskom ‘Narco’. Glavni junak Gustav Klop od malena pati od narkolepsije..ili ti ‘bolesti spavanja’..tj čovek spontano zaspi bilo kad..bilo gde..Život mu baš i nije lak dok ne spava, kako ne može da zadrži nijedan posao a žena počinje da ga vara sa najboljim prijateljem koji tripuje da je Van Dam. Cela ideja o bolesti spavanja zapravo je metafora za ljude koji pola života provode ‘day dreaming’ a ne ostvaruju zapravo svoje snove. Film ima mana i prethodna 2 su svakako mnogo bolja, ali ono što je tako dobro u filmu jeste što na potpuno nepretenciozan  način ubada srž života..monotoniju, realnost i surovu činjenicu da se veliki deo našeg emotivnog života odvija u nama samima, a da se retko kada zaista u životu ljudima dešavaju velike stvari, herojski preokreti itd, a i takodje prikazuje obične, naizgled neinteresantne ljude na interesantan način da na kraju zaboravih na  onu  ljudokrečinastu ‘Farmu’ i opšti šljam i rekoh sebi..pravi klošari su stvarno interesantni!

I tako se malo vratih Francuzima i prisetih se zašto ih volim..jer su originalni i još uvek veruju da je film umetnost i još uvek snimaju filmove koji greju srce! Ali me čeka ‘the britishness’ kad se vratim…kačenje na Brideshead Revisited…;)

Tramvaj zvani želja

‘Tramvaj zvani želja’ je drama čuvenog američkog pisca Tenesi Vilijamsa  za koju je 1947 osvojio Pulicerovu nagradu za najbolju dramu. Posle brojnih izvodjenja u pozorištu, 1953 mladi američki reditelj Elija Kazan odlučuje da snimi istoimeni film. Glavne uloge u filmu tumače Marlon Brando i Vivijen Li. Isprva je Kazan za glavnu ulogu hteo Džesiku Tendi, koja je već igrala istu ulogu na Brodveju. Medjutim, holivudski producenti ( blagosloveni bili) želeli su Vivijen Li ( jer je posedovala star quality) u glavnoj ulozi, koja je takodje već igrala istu ulogu u pozorištu, ali na londonskoj sceni, u režiji Lorensa Olivijea.

Vivijen Li igra Blanš Diboa, udovicu sa starog juga koja dolazi u Nju Orleans da poseti svoju sestru i njenog muža Stenlija Kovalskog, koga igra tada mladi Marlon Brando. Razlike izmedju Stenlija i Blanš su očite, on je nova radnička klasa bez manira, dok Blanš predstavlja stari romantični jug i buržoaziju koja nestaje..(nešto slično Krsmanu i Jeleni iz Selenićevog Ubistva sa predumišljajem..možda preterah ali tu smo negde). Blanš nikako ne razume šta njena sestra Stela vidi u Stenliju i želi da je odvoji od that pig Stenlija, ali ubrzo shvata da izmedju Stenlija i Stele postoji ne ljubav, već pre neka životinjska strast koja njoj nije svojstvena. Medjutim, ono što je mene privuklo i na šta mislim da Tenesi Vilijams većinom cilja u Tramvaju, nisu samo različite socijalne klase koje Stenli i Blanš predstavljaju, već njihovi različiti unutrašnji svetovi sukobljeni sa svetom u kome žive, u kome mi živimo, a u koji izgleda da se svet Kovalskih bolje uklapa nego svet Blanši. Lik Blanš Diboa inspirisan je sestrom Tenesi Vilijamsa Rouz, koja je imala mentalnih problema i bila joj je izvršena lobotomija ( eh u to vreme lobotomija je bila česta kad su u pitanju psihički problemi, na svu sreću pa je medicina uznapredovala). Blanš je relativno mlada žena koja je rano izgubila muža.  Naime sve što znamo o Blanš jeste da se udala jako mlada i bila veoma zaljubljena u svog muža, mladog siromašnog pesnika, koji je izvršio samoubistvo posle jedne njihove svadje u kojoj mu je Blanš rekla da je slabić. U filmu se samo to spominje o njenom mužu, a razlog samoubistva nije pomenut. U pozorišnom komadu, Blanšin muž se ubija zbog prikrivenog homoseksualizma, teme koju Tenesi takodje provlači i u drami ‘Iznenada, prošlog leta’. Elem, Blanš se nikada nije ponovo udala i nastavila je da živi u malom gradu na jugu i radi kao učiteljica. Pravi razlog njene posete sestri je što je ponestalo novca za život..a i u njenom gradu smatraju je za ženu sumnjivog morala, kako se otkrilo da ima brojne afere sa dosta mladjim muškarcima. I dok itekako moralno društvo osudjuje Blanš, ona zapravo nema snage da se snadje u svetu bez svog mladog pesnika, u svetu Stenlija Kovalskog. Jedino što Blanš održava u životu jeste upravo ŽELJA , goruća želja za izgubljenom mladošću i nežnošću. Zato ona kad priča meša javu i snove, ulepšava stvari… ‘I don’t want realism. I want magic! Yes, yes, magic. I try to give that to people. I do misrepresent things. I don’t tell truths. I tell what ought to be truth’. Mislim da je Vivijen Li (koja je bila Tenesiju ono što je Džoni Dep Bartonu) divno primetila da je ključ za razumevanje Blanš upravo razumevanje njene nežnosti koju je imala kao mlada. Biti nežan, to nije osobina slabića, to nije fraza, šta zapravo znači biti nežan u ovom svetu? Treba dosta snage za nežnost..jeste Blanš je neiskrena, jeste Blanš polako tone u ludilo ( i strpaše je na kraju u ludnicu), ali osoba koja je Blanš bila je jača od svih Stenlija ovog sveta. Sam Tenesi Vilijams jednom prilikom rekao je  ‘I have found it easier to identify with the characters who verge upon hysteria, who were frightened of life, who were desperate to reach out to another person. But these seemingly fragile people are the strong people really.’

Sa druge strane tu je Stenli, neotesan, brutalan i ograničenog duha. Njegov  životni ‘desire’ je igranje pokera sa društvom i prilično poslušna žena. U drami lik Stenlija uopšte nije toliko razradjen koliko mu je dato prostora u filmu. Elija Kazan po mišljenju Vivijen Li nije najbolje razumeo suštinu Blanšinog lika. Po sopstvenom priznanju ona se nije držala Kazanovih uputstava o Blanš, već saveta Lorensa Olivijea u čijoj postavi je već igrala u Londonu. Olivije, njen tadašnji muž je morao da je prati u Njujork, na snimanje filma, jer je tada već patila od manične depresije, Kazan nije preterano cenio Vivijen kao glumicu, smatrajući da ima više petlje nego talenta. Vivijen je u jednom pismu prijatelju napisala

‘Larry directed Streetcar with such uncanny insight. It was an early directorial effort from him, and both of us learned a tremendous lot from it. I’m absolutely convinced that my screen performance turned out well more through Larry’s remembered direction than through Elia Kazan’s film direction. I recall having a bit of a row with Gadge over Blanche’s characterization. he didn’t like the character–preferred Kowalski, the Brando part. He kept robbing Blanche of her poignancy and vulnerability thus making me more and more unsympathetic. Finally we had a very serious talk–and luckily I won out on a good many points.’

A Kazan je ipak  mislio da je on u pravu

„Vivien Leigh was a complex woman and a fascinating one. She could be compared only to a cat; she had a small talent but a considerable intelligence, and the greatest determination I’ve ever seen in an actress. She would do anything–crawl through broken glass, I used to say–if it was good for the role. She resisted me a great deal at first since she’d already played the role on the British stage under the dirction of her husband, Larry Olivier. But I had another taste and a different disposition; I made other demands for other spiritual effects. She soon accepted my challenges and rose to meet them. I think she is rather artificial in the first two reels and I was disappointed. But in what followed, I admired what she did.“

Pa ipak..Tenesijeva je presudna, a on je mislio :

‘She brought everything I intended to the role and even much more than I had dared dream of“….Sorry Elia!

Ipak iako je u filmu izbačen deo o homoseksualizmu, a takodje i scena silovanja ( u drami se jasnije pominje) dok se u filmu može nagadjati šta je bilo izmedju Blanš i Stenlija ( holivudska tadašnja cenzura), film je odličan. Najviše zbog Vivijen Li i njene Blanš kojoj je u stvarnom životu sve bila sličnija ( prema rečima Lorensa Olivijea) i Branda na vrhu karijere.

Poslednja scena odvodjenja Blanš u ludnicu kada izgovara rečenicu ‘Whoever you are, I have always depended on the kindness of strangers’ ušla je istoriju filma. Kraj je u filmu izmenjen i Blanšina sestra, naslućujući da je Stenli silovao Blanš , se okreće i sa bebom u naručju napušta Stenlija. U pozorišnom komadu, Stela ostaje sa Stenlijem i čak strastveno vode ljubav. Ono što je Mrs Lovett prolazilo kroz glavu dok je čitala Tramvaj a i gledala film..je ko je ovde lud? Meni Blanš deluje ‘super normalno’…

Ali jesam uživala u Marlonu..:

Moja omiljena scena, divna Viv..

Ah priču na stranu..retko je da mi se omiljene osobe nadju zajedno..Go Marlon and Viv! Dobro samo na prvoj slici

Inače su se baš lepo slagali..Marlon je mislio da je sjajna glumica, ona često govorila kako joj je sem pored Olivijea, najlepše bilo dok je radila sa Marlonom. Plus, Marlonu se toliko dopadala Viv, da je hteo da je zavede, ali je odustao jer je mislio da je Olivije ipak sjajan tip i ne zaslužuje to. Neko je imao baš veliki ego..ali ipak..love ya Marlon! Ništa bez retro žute štampe..khm..u stvari svi moji izvori su pouzdani ;)

Nikad dosta kostimiranih drama ;)

Moj mozak se topi na temperaturi 40, ne razmišljam o globalnom zagrevanju…trebaju mi -izmi da preživim ove dane..današnji eskapizam..kostimirane dramice. Živeo BBC, mini serije, sestre Bronte i ostala garda ! Zašto volim kostimirane drame?..Pa iskreno? Koji vek da je..ljudi se ne menjaju..ljudske priče, strahovi, nadanja sve je to isto, ali ako ljude postavite u svet bez tehnologije, jurnjave i stresa, porastu u vašim očima poprilično, vreme kao da sporije teče i sve kao da deluje moguće…čak i  romantična ljubav.. Evo malih dragulja Mrs Lovett:

1. The Way We Live Now

BBC adaptacija satiričnog romana Entoni Trolopa, pisanog sa kraja 19og veka. Priča se vrti oko Augusta Melmota bogatog skorojevića sumnjive prošlosti koji  dolazi sa sa porodicom u London.  Iako bogat, Melmot nema titulu i visoko društvo zazire od njega. Odlučan da bude primljen medju englesku gospodu i čak udje u parlament, Melmot radi sve kako bi pridobio naklonost plemića a njegova velika prilika za to nailazi kada mladi inženjer Pol Montegju (fini maniri i obrazovanje ali isto bez titule) izloži svoj plan o izgradnji železnice koja bi dosezala sve do Meksika. Melmot pristaje na veliku investiciju u ceo projekat i tako uspeva da privuče glasače za ulazak u parlament. Medjutim kako vreme odmiče postaje jasnije da se novac koji je Melmot obećao za železnicu troši na sve drugo sem na izgradnju železnice ( hm eto večne teme ). Melmot i mladi Montagju su kao dve strane istog novčića..samo što jedan bira siguran život i poziciju u društvu dok drugi ni sa punim džepovima ne zaboravlja na svoj san i na to da je čovek vredan onoliko koliko koristi ljudima oko sebe.

Melmota igra Dejvid Sačet, poznat po ulozi Poaroa ( ah Šerlok je bio bolji) i fantastičan je. Pola Montagjua igra mladi irski glumac Kilijan Marfi( jedan od onih prema kojima Mrs Lovett gaji certain respect today= ;) Plus ima divne plave oči, mada ponekad izgleda malo scary.

Tu je i još gomila likova sa svojim pričicama, sve je savršeno upakovano u 4 epizode, nijednog trenutka nijedno dosadno i uredjeno je naravno sa dosta britanskog šmeka!

2. Tess of d’ Urbevilles

Većina ljudi je gledala adaptaciju  Polanskog sa Nastasjom Konski u glavnoj ulozi, ja nekako nisam imala želju, dovoljna mi je bila opet BBC adaptacija ;)

Tesa je roman Tomasa Hardija iz 19og veka. Centralna tema je moral i položaj žene u engleskom društvu. Tesa je mlada, naivna žena  sa sela, iz radničke klase. Ona rmbači za familiju i život joj nije lak. Glasine počinju da kruže da je njena porodica u srodstvu sa plemićkom porodicom istog prezimena koja se doseljava u obližnji grad ( to naravno nije istina ali da ne davim) .Tesa nekako dospe u njihovu kuću, upoznaje svog  bogatog ‘rodjaka’ Aleka koji je počinje da joj se udvara i da je posećuje. Tesa sa druge strane nije zainteresovana za njega ali njen život se menja kad je jedne noći Alek siluje ( a joj surovo i zvuči moj opis) i ona ostaje u drugom stanju. Alek napušta Tesu, ona radja mrtvorodjenu bebu i nekako uspeva da nastavi svoj život. Ostavlja porodicu i odlazi da radi na bogataško imanje gde upoznaje mladog Ejndzela. I eto tu stigosmo do velike ljubavi..Zaljubljuju se i odluče da se venčaju. Ejndzel je uveren da je Tesa the purest girl he ever met..ali kad mu ona otkriva svoju prošlost on je napušta i ona se razočarana vraća porodici i..hm mislim ako me sećanje dobro služi, da je u rudniku radila jedno vreme. Alek se iznenada vraća pun pokajanja i želi da oženi Tesu. Tesa ne pristaje uverena da će se Ejndzel ipak vratiti sa svog dugog putovanja i da će joj sve oprostiti. Vreme prolazi i on se ne vraća i Tesa da bi obezbedila svoju porodicu udaje se Aleka. I taman kad mislite da vas čeka sapunjavi kraj jer se Ejndzel zaista vraća i nalazi Tesu..Hardi je pripremio nešto sasvim drugo i veoma tužno za kraj…

Ovo je upakovano u 2 epizode..opet savršeno..oh the britishness!

3.  Great Expectations

Dikens..need I say more? Priča o  mladom siromašnom Pipu koji počinje sanja o tome da postane dzentlmen kad jednog dana upoznaje staru ekscentričnu gospodju Hevišam i njenu malu štićenicu Estelu. Ali ni život ni ljubav neće Pipu pružiti ruku..barem ne kako je on o tome sanjao…

Postoji stara i nova verzija filma..iznenadjuće za mene samu staru nisam gledala, ona bi trebalo da bude najbolja po onom što čuh. Novija, modernizovana verzija sa Itanom Houkom i Gvinet Paltrou me je iskreno smorila. Treći put ja biram BBC..mh..igraju Šarlot Rempling, tip čije ime ne znam  kako se izgovara Ioan Gruffudd ( super glumac, igrao u gomili britanskih filmova ali se posle pogubio u Holivudu i Fantastičnoj 4ki sa Dzesikom Albom..) i Dzastin Vadel ( igrala Tesu i divna je ).

4. Daniel Deronda

Opet  BBC adaptacija romana..19 vek..Dzordz Eliot. Priča o potrazi za ličnim identitetom i o izborima koje napravimo u životu. Mi nismo ono što mislimo da jesmo već ono što činimo…To sam sama sklepala iz svega. Mislim da ne bih bila fan ove adaptacije da  nije izuzetne glume Romole Geri ( Atonement,Glorious 1939) and oh so british and charming Hju Densija.

Ovo su favoriti..a ima ih još…npr..Orkanski visovi (1939, 1992,2009)..Ah Emili Bronte zaslužuje poseban post! Kad je u pitanju Dzejn Ostin..o njenim adaptacijama pojma nemam..i priznajem da nisam mogla nijednu knjigu da pročitam. Gledala sam naravno Gordost i predrasude..al’ nekako uvek omanu u izboru glumaca..ili nadju savršenog Darsija (mh..mladi Kolin Firt) a omanu Elizabet Benet ili obrnuto :(

Oda Orkanskim visovima 1939

 Cathy : Heathcliff make the world stop right here. Make everything stop and stand still and never move again. Make the moors never change, and you and I never change.

O ti divni crno beli filme!  Mogu da te gledam iznova i iznova!  Tako nestvaran i romantičan! Obraćam ti se kao da si čokoladna bombonjera! ;)

Nema veze što si zašećerena verzija jedne od mojih omiljenih knjiga..nema veze se završavaš na polovini knjige, ionako nikad nisam marila za za drugu polovinu..Ti imaš the savršenog Hitklifa..Niko ne kaže Keti tako osećajno kao Lorens Olivije (I am romancing a dead guy!) Ti imaš duha kao nijedan drugi film..tako je lepo cmizdreti uz tebe..Ti si jedini film u kome a man tells a woman..Cathy you’ll always be my queen a ne zvuči kao loš recitator jeftine poezije.

Nema lepše, nema tužnije ljubavne priče od Orkanskih Visova..knjiga, film, mini serija..gledaću sve..ali si mi ti verzijo 1939te takav gušt..ah višnja u moj čokoladnoj bomboni, sir u mojim makaronima!

Bulevar sumraka

 Joe Giles : ‘So they were turning after all, those cameras. Life, which can be strangely merciful, had taken pity on Norma Desmond. The dream she had clung to so desperately had enfolded her.’

 

Rekoh mnogo puta a sad ću jednom i odblogovati..kratko i jasno..nikad nije bilo i neće biti savršenijeg filma od Bulevara Sumraka.  Svako može imati omiljeni film, skoro svako ima film koji ga je naterao da razmišlja o životu uopšte ili o sopstvenom životu, svako može da kaže da nikad nije bilo ili neće biti savršenijeg filma od…pa kako mu drago, a svako može i da ne voli filmove i da ne voli Bili Vajldera..ali ipak za blogtrenutak praviću se da sam u pravu ;)

The ultimate Hollywood ghost story je story o Normi Desmond, bivšoj zvezdi nemih filmova koja je davno pala u zaborav i živi u velikoj sablasnoj vili sa batlerom koji joj redovno dostavlja lažnu fan poštu i pušta njene stare filmove. Ali Norma Desmond je uverena da će jednog dana opet stati ispred kamera. Njen san počinje da se ostvaruje kada sreće mladog siromašnog scenaristu Dzoa Gilisa..ali Dzo samo koristi Normu Desmond da bi se sakrio u njenoj vili od uterivača dugova..Holivud joj definitivno okrenuo ledja i jedino Norma to ne želi da vidi.

Bulevar sumraka nije film samo o taštini i okrutnosti Holivuda ..već o usamljenosti, o prolaznosti svega..mladosti, života, uspeha, čak i o prolaznosti snova. Jedino što je traje je dobar odsanjan san koji je za sobom ostavio traga u životu drugih ljudi.. Vajlder je sebi osigurao večnost Bulevarom sumraka..njegovim savršenim sarkastičnim dijalogom i originalnom pričom..nije loše za Austrijanca koji je naučio engleski čitajući stripove ;)

Joe Giles : You’re Norma Desmond, you use to be in silent pictures. You use to be big

Norma Desmond : I am big. It’s the pictures that got small!

Stvar koju apsolutno obožavam u vezi sa Bulevarom..što je pola veka kasnije u Američkoj lepoti napravljen mali tribut ovom filmu..Lik Kevina Spejsija narira priču ‘sa one strane’ isto kao i Dzo Gilis koga Norma Desmond ubija.

Stvar koju apsolutno mrzim..uloga Dzo Gilisa pisana posebno za Montgomeri Klifta..odustao od filma, nedelju dana pre početka snimanja, a film bi bio još savršeniji sa njim..well speaking of wrong choices :(

Screwball komedije

Jednu stvar ne mogu da promenim kod sebe a to je sitničavost i probirljivost oko filmova..ja sam ekvivalent zubobolje. Jedini filmovi koje mogu iznova i iznova da gledam i oko kojih nisam toliko probirljiva su oni koji u sebi nose barem malo screwballa svojstvenih screwball komedijama iz 30tih i 40tih godina 20og veka.

Screwball je američki sleng za ‘ludo’ tako da da.. bukvalno to su lude komedije..zar ne bi svaka komedija i trebalo da bude takva?..Termin ‘romanticna’ komedija je prilično kontradiktoran..i kad se bolje pogleda besmislen.

Glavne odlike screwball komedija su: potpuno iščašen humor i brz dijalog ( likovi se konstantno verbalno preklapaju i poklapaju), inteligentni likovi stavljeni u neobične situacije…Od početka filma znamo naravno da će glavni likovi završiti zajedno, ali bilo kakva škakljivost je izbegnuta i akcenat je stavljen na komične situacije, na sam dijalog.

U 30 tim i 40tim godinama ove komedije bile se današnje romantične komedije. Medjutim sem toga što su mnogo smešnije, sam muško ženski odnos je predstavljen mnogo drugačije nego danas. Snimane nekoliko godine posle dobijanja prava glasa žena u SAD, one su delimično bile profeminističke( u najboljem mogućem smislu te reči). Heroina screwball komedija bila je inteligentna, zabavna, jaka, a prema muškarcima se postavljala jednako. Glavna razlika izmedju muškarca i žene je to što je ona iracionalna i ekscentrična dok on vodi pomalo dosadan, racionalan i ukalupljen život. Muškarac je kad tad uvučen u njenu mrežu i ne može da joj odoli.. posle serije potpuno uvrnutih situacija.

Moja omiljena screwball komedija je Bringing up Baby sa Ketrin Hepbern i Keri Grantom. Ova komedija je postala kultni film i verovatno je najpoznatija screwball komedija. Priča se vrti oko toga kako razmažena bogatašica Suzan po svaku cenu želi da osvoji uštogljenog paleontologa Dejvida…screwball je u sledećem : ona koristi malog leoparda koga dobija na poklon iz Brazila da bi privukla njegovu pažnju, odvukla ga na countryside kod bogate tetke pod izgovorom da ne može odvesti leoparda sama, pritom je paleontolog veren užasno dosadnom koleginicom, a tu je i pas koji zakopava veoma vrednu kost brontosaurusa koju Dejvid nosi sa sobom..uz sve to leopard se gubi i biva slučajno zamenjen sa opasnim leopardom iz cirkusa..tu negde ima i hapšenja zbog zamene identiteta..jel ovo ima nekog smisla uopšte? ;))

Druge sjajne screwball komedije su The Awful Truth, My Favorite Wife, His Girl Friday, The Philadelphia Story..sve su sa Keri Grantom..eh men aren’t what they used to be..zatim My Man Godfrey, It Happened One Night, You Can’t Take It With You, The Lady Eve

Ehhhh da su komedija danas takve..najbolja komedija koju sam gledala u poslednje vreme je The Hangover..a to je potpuno muška komedija…Jednostavno romantične komedije su jedan moneymaker..najgori patos, kliše koji postaje uvredljiv za inteligenciju, jeftin dijalog i neverovatno slabe žene. Sve su opsednute venčanjima, kalorijama, potpuno nesigurne, njanjkave, paranoične..a Keri Grant se izgubio negde na putu i umesto njega imamo nekog maminog sina koji u 36oj i dalje ne zna šta će sa sobom. Čast izuzecima u koje spadaju nekoliko komedija iz 90tih sa Meg Rajan ( koja beše klica sve te paranoje ali opet slatka i  nekako screwballasta)

Pa makar muško ženski odnosi bili prilično zeznuti u realnosti..film jeste tu da kad već govori na tu temu..da neki ženski uzor..a ne da prodaje kokice na žensku nesreću :(

 

Veronikin dupli život

Veronikin dupli život je film čuvenog poljskog režisera Kšištofa Kišlovskog.

Savršen film za ušuškanost u krevetu i kišni dan..ne mogu da objasnim zašto ali mi se jednostavno uklapa u takvu atmosferu. Za razliku od većine američkih i britanskih filmova ovaj film ne bih mogla nikom da prepričam u par rečenica. Kao da sam film i nema jasnu radnju, zaplet kako god bih to nazvala..nego jednostavno istražuje ideju postojanja dvojnika na ovom svetu..osobe koja je potpuno ista kao mi i koja deli iste snove, ista osećanja.  Tako u filmu jedna Veronika živi u Poljskoj, druga u Francuskoj. Obe Veronike žele da postanu operske pevačice, ali obe imaju slabo srce. Jedna Veronika umire na premijeri predstave , a druga odustaje od svog sna da bude operska pevačica i zadovoljava se poslom profesorke muzičkog. Naravno nijedna od njih nije svesna postojanja druge. Samo ime Veronika na latinskom znači ‘prava slika’.

Ako bih poredila film sa poezijom, onda bi ovo definitivno bila pesma iz opusa Branka Miljkovića, Vaska Pope, možda Majakovskog, Dilana Tomasa..u glavnom onih pesama koje mogu da iščitavam više puta da bih otkrila njihovo značenje. U tome jeste zanimljivost..što je nešto nejasnije i iracionalnije to je lepše otkrivati ga i pripisivati mu značenje koje možda i nema ali upravo u tom traženju značenja mi sami sebe otkrivamo. Tako i o Veronici imam potpunu slobodu da razmišljam i da je otkrivajući otkrivam sebe.

Za mene Veronika postavlja pitanje da li ljudi u stvari imaju slobodnu volju?  Ili je možda sve unapred predodredjeno?  Možda postoje zaista 2 verzije nas samih..kao dve male marionete..i ako se jedna polomi druga nastavlja život…