‘You mustn’t be afraid to dream a little bigger, darling’ Inception

Eh..dok sam još pod utiskom…ovaj naslov..replika iz filma mi postaje novi moto

Odgledala dugo iščekivani film Kristofera Nolana ‘Inception’. Dva i po sata besomučnog tripovanja…zaslužuje post ..i izvlačenje paralele sa  briljantnim filmom Alehandra Amenabara ‘Abre los ojos’ ( Open your eyes) i Hičkokovim remek delom ‘Vertigo’..nerd alert!

‘Inception’ je najnovije ostvarenje istaknutog britanskog reditelja Kristofera Nolana poznatog po filmovima ‘Memento’, ‘The Prestige’ i ‘The Dark Knight’. Ono što je zanimljivo u vezi sa njegovim filmovima jeste da na čudan način pokazuju da je danas u Holivudu i dalje moguće snimiti film sa dobrom pričom i  inteligentnim scenarijom a upakovati ga u box office hit. Njegovi filmovi pomalo podsećaju na Hičkokove, u smislu nepredvidivosti i inteligentnih zapleta..i okreta. Osećate se kao da ste u lavirintu dok gledate njegove filmove, i obično treba da pogledate 2 do 3 puta film da biste se iskobeljali.

‘I always find myself gravitating to the analogy of a maze. Think of film noir and if you picture the story as a maze, you don’t want to be hanging above the maze watching the characters make the wrong choices because it’s frustrating. You actually want to be in the maze with them, making the turns at their side, that keeps it more exciting…I quite like to be in that maze. ‘Kristofer Nolan..i ja Kristofere i ja

Uz sve pohvale Nolanu, Mrs Lovett mora da bude the snob..i ipak primeti da sem impresivne brainy igre  filmovi Kristofera Nolana i ne nude nešto više…( ja pljuckam pod Krisovim prozorom). Sama priča i likovi ostaju nekako u pozadini cele zagonetke koja nam je postavljena.Tako da novi Felini, Tarkovski, Kapra..Nolan to ipak nije. Opet, pored svega što se danas snima, Nolanovi filmovi su neka vrsta inteligentne zabave, i svakako zaslužuju da budu primećeni.

Nego..Inception..

Ja bih ga gurnula na policu sa SF psihološkim trilerima sa dosta akcije..da svidja mi se

Leonardo di Kaprio..iako sam dugo bila u ubedjenju da me njegovi brčići ne mogu prevariti i da i dalje ima 15 godina, izraste u prilično interesantnog glumca koji je odlično izneo ulogu Doma Koba, špijuna koji radi za medjunarodnu korporaciju koja se bavi ’kradjom snova’ ( on je istreniran da udje žrtvi u podsvest dok spava i ukrade važne informacije, ideje..bla bla..pravimo se da  je to moguće). Medjutim njegova tužna priča je da mu je zabranjen ulazak u SAD, gde su mu deca, jer se veruje da je ubio svoju ženu. I tako Leo tumara, od tudjeg sna do sna, dok mu novi klijent ne ponudi ‘an offer he can’t refuse’ tj bezbedan povratak kući ako uspe da obavi jedan rizičan, gotovo nemoguć posao..usadi ideju u tudju podsvest dok žrtva spava.

Leo se upušta u misiju sa gomilom impresivne glumačke postave ( Tom Hardi, Elen Pejž, Marion Kotijard, Kilijan Marfi, Majkl Kejn) ali jedina stvar koja ga ometa dok obavlja zadatak u snu jeste lik njegove umrle žene, koja želi da ostane sa njom u snu. Impresivno..i u lavirintu smo : sa sve dreamlike sekvencama, prepoznavanju sopstvenih tripova tripova iz snova, zapitanosti da li je moguće da je stvarnost san, šta je zapravo stvarnost…U tome i jeste  čar filma: imamo hrabrog reditelja, priču smeštenu u san,  dakle beskonačan prostor za zabavu i poigravanje.

Medjutim čitava priča ne bi funkcionisala da nije lika Leove žene, koju igra ‘tres charmant’ Marion Kotijard. Leo pati za njom, priča o uspomenama, deci..to čini film kompletnim jer dodaje celoj priči the human element. My lips are sealed što se tiče toga šta se zapravo desilo sa ženom i kako se film završava.

 Originalno snimljen ali ne u potpunosti originalan film. Nikakva zamerka, na kraju krajeva svi veliki reditelji i ostali umetnici pozajmljivali su od drugih reditelja. Ali mislim da vredi porediti jedan mali španski dragulj sa Inception..u pitanju je Abre Los Ojos.

Abre los ojos ( Open your eyes ) je film briljantnog španskog reditelja Alehandra Amenabara..(e on je u rangu Tarkovskog -  režirao The Others, Mar Adentro, Agora), snimljen je 1998 godine i postao pravi kultni film u Španiji. Filmu nažalost ne ide u korist što se pominje kao film po kome je radjen Vanilla Sky ( prilično očajan i konfuzan film..). Naime Tomu Kruzu se toliko dopao film da je rešio da zaigra u rimejku, ali izgleda nije znao šta mu se tačno dopalo, eh..Toma na stranu.

Abre Los Ojos se takodje bavi temom stvarnost vs snovi. Glavni lik je mladi zgodni bogataš Cesar ( Eduardo Noriega) koji je iako naizgled ima sve ,prilično dezorijentisan u životu. Upoznaje devojku svog najboljeg prijatelja Sofiju ( Penelope Kruz) i iako provodi sa njom malo vremena čini mu se da se po prvi put zaista zaljubljuje. Medjutim saobraćajna nesreća u kojoj  ostaje nepovratno unakažen menja sve u njegovom životu. Od tog dela u filmu više se ne može razaznati šta je stvarnost a šta san za Cesara. On jedino zna da je u psihijatrijskoj bolnici u kojoj ima seanse sa psihijatrom koji pokušava da ga vrati i stvarnost u kojoj je optužen za ubistvo svoje ljubavnice koja je vozila automobil uoči nesreće. Lik koji ga konstantno progoni u snu/stvarnosti je Sofija.

Iako na mnogo dublji način prilazi celom problemu šta je stvarnost a šta san, dok Inception čini mi se ne postavlja namerno to pitanje već samo plovi u zabavi, kao da je Nolan neke scene bazirao na Abre Los Ojos..( npr san unutar sna, pogled drugih ljudi koji su projekcije u snu, menjanje lica jedne iste osobe u snu..). Ne mislim na same te pojave u snu, jer se one svima nama dešavaju, pa i nisu neko otkriće, već na sam način na koji su snimljene, ali mnogo bombastičnije u Inception.  Zatim tu je i cela ideja o opasnosti kad naša podsvest počinje da kreira svet ispunjen sećanjima..kao naručeno iz Abre Los Ojos. Takodje: poslednja scena i  dvosmisleni kraj..dosta podseća na Amenabarov film.

Ono što privlači pažnju u oba filma jesu glavni ženski likovi..Penelope Kruz i Marion Kotijard. Oba lika deluju nedostižno, gotovo ethereal, kao da glavni junak misleći o njima u stvari i sanja san. Sve vuče zapravo na Hičkokov film Vertigo. Vertigo se naravno ne bavi snovima, već na zanimljiv način istražuje ljudsku podsvest i opsesiju. Lik Džemsa Stjuarta zapravo iz svoje podsvesti kreira lik savršene žene..( Kim Novak) i neke scene u kojima se ona pojavljuje su ‘dreamlike’. Stjuart igra detektiva unajmljenog da prati ženu starog prijatelja. Ukratko…ona izgleda kao femme fatale, on se zaljubljuje u nju, ubrzo ona gine. Ali njena smrt je zapravo iscenirana. Stjuart upoznaje drugu,  običnu ženu koja ima potpuno isto lice kao njegova femme. Sa njom se smuva ali opsednut likom prve žene ( nesvestan da je u pitanju ista osoba) on je primorava da oblači istu odeću i boji kosu isto kao ona. Na kraju femme or no femme..Kim zaista gine..a Stjuart ostaje zaljubljen u ženu koje zapravo nema. U stvari to mu dodje nešto kao romantični idealizam..stvarnost ne dopušta da budemo sa osobom koju smo digli na tron eh..too perfect to be real. Tako se i u Abre Los Ojos i Inception provlači  priča o savršenoj ljubavi, opsednutosti savršenom ženom, smeštena u svet snova. Od koga li je Hičkok uzeo ideju…?

Sve u svemu, Inception is a must see..a sa obzirom na ponudu u bioskopima..to je i ‘offer you won’t refuse’. Ali ako neko hoće još snovidjenja i inteligentnog scenarija Abre Los Ojos je must see 2..a Hičkok isto nije loša ideja

Još pomislih na :

* Dreamscapes ( 1984)..film sa Denis Kvejdom, radjen po noveli Stivena Kinga ( priča o čoveku koji ima neobičan dar..može da udje u snove drugih ljudi)..to je neka osnovna sličnost sa Inception.

* Portrait of Jennie ( 1948)

*Eternal Sunshine of the Spottless Mind ( 2004)

* The Imaginarium of Doctor Parnassus (2009)