Dve fiktivne posete Tolstoju i Dostojevskom

Grlom u jagode - Tolstoj

Te 1828..rodio se Lav Nikolajevič Tolstoj na imanju Jasna Poljana u kraju Tula, nedaleko od Moskve. Prvi utisak prilikom posete Tuli : transportovani ste u jedan od Tolstojevih romana ili Puškinovih pripovedaka. Za razliku od Moskve u kojoj se u vazduhu može osetiti stres, nervoza i turobnost života našeg, Tula je mala oaza gde vreme sporije teče, a ljudi vas zaista gledaju u oči i osmehuju se.Da je pesma bila bi ruska verzija ‘What a wonderful world’. Bilo je to Tolstojevo utočište u kojem je kontemplovao, znojio se i pisao Anu Karenjinu i Rat i mir. 1910, već bolestan odlazi od kuće i umire od upale pluća na stanici Astapovo..

Njegov grob nalazi se u Jasnoj Poljani, mesto gde je sahranjen nazvano je Mesto zelenog štapića ( Tolstoj se kao dečak igrao sa bratom potrage za zelenim štapićem..a ko pronadje zeleni štapić nikad neće biti bolestan ili umreti).

Obeleženo mesto gde je bila kuća u kojoj se Tolstoj rodio

Tolstojeva kuća

Tolstojeva kuća, veoma posebna i dragocena kuća, prvenstveno iz razloga što ništa u njoj nije renovirano i menjano za razliku od većine drugih kuća muzeja. Sećam se da sam bila mirna kao mala buba kojoj je dato da se kači po Tolstojevim prozorima..Ne sećam se svega što je ruska vodičica pričala, ipak beše to pre skoro 5 godina. Ostala su mi u sećanju njegova mala radna soba, u kojoj je pisao Anu Karenjinu i Rat i mir, a kasnije je davao rukopis svoj ženi da sve to sredi kako valja..’and behind every great man, there has to be a great woman’.

Njegova biblioteka bogata svakom knjigom koja mu je došla pod ruku..priče o posetama Gorkog, Čehova i Turgenjeva, učenju svih jezika i nesavladivog mu kineskog..sve te mi je nekako u magnovenju. Ono čega se ja sećam jeste velika Tolstojeva dnevna soba..njegova kći bi obično sedela i svirala klavir a Tolstoj bi u svojoj fotelji sedeo i tiho plakao slušajući muziku. E sad možda glupo zvuči ali meni tek tad kliknu..’kako volim Tolstoja!’. Ima jedan deo u ‘Mladiću’ Dost0jevskog, omiljenog mi pisca..kada se mladić govori starijem prostom čoveku sa sela ‘Ja u Vama osećam lepotu’. E tako ja ceo život tragam za tom suštinskom životnom lepotom i sva se ozarim kad pronadjem ljude koji je nose. Tako u tom trenu i u poseti Jasnoj Poljani osetih divni duh Tolstoja i zaista ga zavoleh. Setila sam se svog omiljenog dela iz Ane Karenjine..kada guvernanta Doline dece kazni dečaka ne davši mu kolač posle ručka, a njegova sestrica dolazi sa svojim kolačem i dok dečak plače govori mu ‘Ješćemo zajedno’. Ah lepote na pretek.i takva lepota se zaista, bez ikakvog preuveličavanja može osetiti na njegovom imanju.

Imanje Volkonski, dom Tolstojevog dede Nikolaja, pretvoren u školu za života Tolstoja

Grlom u jagode – Dostojevski

Moj odlazak u Peterburg prosto je bio sa namerom..ništa mene tu nije toliko interesovalo koliko da vidim dom Dostojevskog i mesta koja je voleo. Moj lajt motiv da je tada bilo te pesme, verovatno bi bio ‘I’m your biggest fan, I’ll follow you until you love me…’

Te 1821 rodjen je Fjodor Mihajlovič Dostojevski, otac egzenstencijalizma, najveći psiholog od svih pisaca, po nekima (i izmedju ostalih i mene male) najveći pisac koji je ikada živeo. U svet Dostojevskog prosto budete uvučeni ili ne. Ja sam uvučena onog trena kada sam počela da čitam Zločin i kaznu po drugi put u 17oj  godini..prvi put ne računam, bila sam premlada i preglupa. Iskreno njegove kjige su one kojima čovek treba da se vraća u životu i više puta iščitava da bi ih razumeo, ali recimo da sam ja neke svoje životne stavove izgradila uz Dostojevskog i njegove likove.  U Peterburgu sam baš i bila u tom periodu..zato je moja fiktivna poseta meni toliko draga.

U Peterburgu je Dostojevski živeo kada je bio mlad i iako se rodio u Moskvi, Peterburg je smatrao svojim gradom. U njemu je proveo i poslednje 4 godine svog života. Živeo je sa ženom i dvoje dece u malom stanu, koji je danas pretvoren u muzej. Stan se nalazi na uglu ulice Dostojevskog i Kuznečne ulice.

Ono što je za mene bilo razočaranje u samu sebe..bilo je ‘Eto Tolstoja, čiji nisam die hard fan..osetih tako divno, a ne mogu uopšte svog omiljenog ruskog čoveka da osetim ‘..to ja onako spiritualno.  Dok čitam, volim ga i kao da se znamo Fjodor i ja, ali nikako ne mogu da ga zamislim da je zaista postojao.

Stan je zaista skroman, ali charming. Najveća soba pripada deci Dostojevskog,  u kojoj je uočljiv  portret devojčice i dečaka ( ali ne zaista njegove dece, već crno beli portret  dvoje dece koji gledaju jedno u drugo) i veliki kutak za igru i drveni konjić koga je napravio Dostojevski. Noću je pisao a danju spavao, ali kad god je bio odmoran svaki svoj trenutak posvećivao je deci i igrao se sa njima. Njegova ćerka Ljubov, kasnije se prisećala kako je sem što se igrao sa njima jako voleo da im čita Puškinovog ‘Viteza tužnog lika’, koga takodje u Idiotu recituje Aglaja knezu Miškinu.Trpezarija u kojoj su obedovali je  mala a odmah do nje nalaze se dve sobe: jedna manja soba njegove žene Ane sa  radnim stolom, gde je sredjivala  pravne stvari pošto je bila pravnik po obrazovanju i druga soba Dostojevskog, u kojoj je pisao i provodio većinu vremena. Tu je napisao Zločin i kaznu i Braću Kramazove. Već bolestan, drugi deo Braće Karamazova morao je da diktira supruzi, dok je on ležao na skromnom crnom ležaju na kome je i preminuo. Na zidu njegove sobe visi njegova omiljena slika Rafaelova ‘Sikstinska Madona’. Ista slika nalazi se i u Tolstojevoj sobi na njegovom imanju, ali deluje mnogo impozantnije i u delovima je.

U muzeju nisu bile dozvoljene slike koliko se sećam..a i da budem iskrena ne bih tu kliktala fotoaparatom..nekako mi nije bilo do toga…U Jasnoj Poljani mi je nekako bilo drugačije..tu sam vala bila kao Kinez kad dohvati fotoaparat. Moj paparaco instinkt proradio je kad sam izasla iz stana  i uputila se kao ‘Zločin i kazna’ mestima. Kad dodjoh u Beograd provalih na svoju nesreću da je bilo mnogo više takvih mesta, nego što sam ja obišla..glupi dzepni vodič! Elem, dva Raskoljnikova mesta:

Senski trg..tamo se Raskoljnikov često šetkao dok se premišljao to kill or not to kill..to nisam slikala jer je bilo prenagurano i delovalo kao Cvetkova pijaca..tako da nije bilo neke magije koju sam mogla da uhvatim na fotografiji. Senski most se zato nalazi tik pored trga i to je most sa koga Raskoljnikov želi da skoči kad se premišlja to be or not to be..

Inače mali skromni stan u kome je Raskoljnikov obitavao nalazi se u ulici odmah do ulice Dostojevskog. Ja sam bila smeštena (ne namerno) u hostelu u ulici Dostojevskog..

Naravno..reka Neva koja se nekoliko puta spominje u Zločinu i kazni..a i u pripoveci Bele Noći ( glavni junak se stalno sastaje sa Nastenjkom, devojkom u koju je zaljubljen pored Neve)

Tvrdjava Petropavlovsk..u kojoj je Dostojevski bio zatvoren kao mladić 1849 godine zbog učešća u liberalnom intelektualnom pokretu Petraševaca, za koje se sumnjalo da spremaju atentat na cara. Bio je osudjen na smrt, izveden na giljotinu, medjutim u poslednjem trenutku, kazna je promenjena..otposlat je u Sibir..i ostalo je istorija.

Hm..e sad nekima je morbidno..ja inače ne idem okolo po grobljima poznatih, niti me interesuje..ali mesto gde je Dostojevski sahranjen je zaista zanimljivo. To je groblje nekoliko ruskih umetnika ( Čajkovski, Glinka izmedju ostalih) koje se nalazi pored manastira Aleksandra Nevskog. Na nadgrobnoj ploči uklesan je citat iz Biblije korišćen u Braći Karamazovima :Ako psenicno zrno pavši na zemlju ne umre – ostace jedno , a ako umre – donece mnogo ploda “

Dostojevski & Tolstoj

Nikada se nisu upoznali iako su gajili duboko poštovanje jedan prema drugome. Dostojevski je nazvao Anu Karenjinu besprekornim umetničkim delom. Svome knezu Miškinu iz Idiota dao je ime Lav Nikolajevič. Često je govorio (i to sa pravom), da su Tolstojevi romani savršeni delom zbog toga što je Tolstoj imao vremena na pretek da ih prepravlja i ulepšava. Sa druge strane Dostojevski je bio siromašan, pisao je za novac i dokaz njegovog genija upravo je činjenica da jeste štancovao roman za romanom ali svaki je bez preterivanja remek delo.

Tolstoj je zamerao Dostojevskom što je previše sentimentalan prema svojim junacima i nazivao ga traljavim piscem, ali sa napomenom da je i jedna traljavo napisana strana Dostojevskog vrednija od mnogo knjiga tadašnjih pisaca. Roman Zločin i kazna, smatrao je previše predvidivim. Medjutim posle smrti Dostojevskog priznao je da je bio ljubomoran na umetnost Dostojevskog..ali ne i  na njegovo srce..jer kako neko može biti ljubomoran na nečije veliko srce? U pismu prijatelju napisao je da je istinski zaplakao kad je čuo za smrt Dostojevskog, ne zbog toga što je Rusija izgubila velikog pisca, već zaista dobrog čoveka.

Poslednji roman koji je Tolstoj čitao su Braća Karamazovi. Knjiga se i dalje nalazi na stočiću pored njegovog kreveta u kući u Jasnoj Poljani.  Interesantno je to što se čuvena rečenica kojom se završava Ana Karenjina, izgovorena od strane Ljevina ( u čijem liku se prepoznaje dosta Tolstojevih osobina i verovanja) ‘U Boga verujem ali u kog Boga ne znam ‘može zaista pripisati Tolsoju. On je bio vernik ali u ‘my way’ stilu..odbacivao je crkvena učenja, Hristovo božanstvo, ideju o začeću Bogorodice, ideju o zagrobnom životu. Verovao je u Hristova propovedanja i smatrao da samo ovaj život imamo, u kome treba da se ponašamo u skladu sa tim propovedanjima. Crkva  ga je smatrala raskolnikom. Izgleda kao da je do kraja života tragao za odgovorom u kog Boga veruje. Dostojevski je nasuprot Tolstoju prihvatao crkvena učenja i ideju o zagrobnom životu, a svoju ideju o vaseljenskom hrišćanstvu u potpunosti je izložio upravo u Karamazovima.

Moj omiljeni citat Dostojevskog : Lepota će spasiti svet…izmedju redova..mi treba da spasavamo lepotu.